Nedavna izjava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da će Međunarodni krivični sud u Hagu možda uskoro objaviti poternicu za njim, odnosno da će obavezati zemlje članice da ga uhapse ukoliko se nađe na njihovoj teritoriji, ukazuje da je aktivnost ovog Suda već počela da ozbiljno ugrožava njegove planove.
Ako bi neko pokušao da protumači zbog čega je izraelski lider to izjavio, mogao bi da dođe do zaključka da se radi o nerešivom problemu, ukoliko bi se Netanjahu odlučio da se 24. jula, kako je najavljeno, obrati Kongresu SAD na posebnoj sednici ovog tela.
Kako bi se on usudio da iz Izraela putuje u SAD, bez obzira što njegov avion ne bi morao u normalnim uslovima da na putu u tu zemlju sleti na teritoriju neke od zemalja članica Suda (ima ih 123)? Šta bi se dogodilo ako u situaciji da se avion ipak prizemlji zbog nekog nepredviđenog dogadjaja?
Poziv koji je dobio da govori u Kongresu SAD za izraelskog premijera ima veoma velik značaj, polazeći od najnovijih problema u odnosima Jerusalima i Vašingtona oko isporuka američkog oružja Izraelu.
Netanjahu je javno optužio administraciju predsednika Bajdena da usporava ove isporuke, što negativno utiče na izglede ne samo da se vrate izraelski taoci, već i da Izrael postigne svoje ciljeve u ratu u Pojasu Gaze.
Takva optužba iznenadila je i američke saveznike Izraela. Oni već imaju dosta problema u međunarodnoj zajednici, a i unutar SAD, da opravdaju snabdevanje Izraela oružjem i vojnom opremom koja se koristi u ratu u Gazi.
Američki predsednički izbori nisu tako daleko da bi bili irelevantni u odnosu na politiku SAD na Bliskom istoku.
Sigurno je da savetnici Bele kuće to imaju u vidu, kada procenjuju svaki budući korak u slanju pomoći Izraelu.
Što izbori u SAD budu bliži, sve odluke predsednika Bajdena u odnosu na Izrael će se teže donositi.
Procena uticaja tih odluka na izglede da Džo Bajden dobije ili izgubi te izbore, mogla bi postati važnija od bezbednosnih obaveza Vašingtona prema Izraelu.
Netanijahuovo moguće obraćanje Kongresu SAD 24. jula teško da može pozitivno da utiče na odnose sadašnje američke administracije i Vlade Izraela, imajući u vidu ranije iskustvo sa sadašnjim izraelskim premijerom.
Naime, on se 2015. godine, za vreme mandata predsednika Baraka Obame, obratio Kongresu SAD, kritikujući njegovu politiku pregovaranja sa Iranom u vezi takozvanog nuklearnog sporazuma.
Tada je njegov postupak okarakterisan krajnje negativno i nema razloga da bi Vašington sada mogao drugačije da se postavi.
Kako se veruje i u samom Izraelu, premijer Netanjahu bi bio vrlo zadovoljan ukoliko bi Donald Tramp pobedio na izborima u SAD.
Za njega, međutim, problem predstavlja što ti izbori nisu baš toliko blizu i do kraja godine može svašta da se dogodi na Bliskom Istoku, a američka pomoć Izraelu da postane odlučujuća.
Sve ovo može da deluje izuzetno komplikovano, ali za dugogodišnjeg izraelskog premijera ne predstavlja neku novu situaciju, imajući u vidu njegovu sposobnost vođenja politike na više nivoa u isto vreme.
Politički rizik je očigledan i stepen američke podrške i na nivou unutrašnje izraelske politike ima snažan uticaj na glasače, tako da bi se moglo primetiti da ta politika, polako a sigurno, ulazi u fazu najoštrije borbe za politički opstanak izraelskog lidera, u čemu će on svakako pokušati da iskoristi sve poteze koji mu stoje na raspolaganju.
Ako za njega stvari krenu pogrešnim putem, napadi će dramatično ojačati i to sa svih strana, kako od protivnika u samom Izraelu, tako i od međunarodnih saveznika, a da se o radikalnim članovima njegove koalicije i ne govori.
To je previše čak i za Benjamina Netanjahua.
Autor je bivši ambasador SRJ u Izraelu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.