Kako čitati nacionalnu čitanku

Ako se zvanično propiše da je cilj obrazovanja razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, iza toga može da stoji težnja formalno odgovornih ka ideologizaciji stanovništva uz pokušaj da se kroz obrazovni sistem formiraju ličnosti autoritarne svesti.

Psihologija objašnjava da formiranje ličnog identiteta počinje u ranom detinjstvu i razvojnu kulminaciju doseže u adolescenciji kad osoba počinje da sebi postavlja pitanja: „ko sam“ i „čemu težim“. Odgovore na ova pitanja može da dobije pomoću složenog sistema sačinjenog od karakternih osobina i temperamenta kao bazičnih vrednosti na koje se naslanjaju emotivne i kognitivne karakteristike, nastale u interakciji sa socijalnim sistemima u kojima se razvija.

Takva dinamika omogućava percepciju sopstvene ličnosti, različite od drugih ali uz sposobnosti da razume druge i drugačije. U lični identitet su inkorporirani osobine, motivi, potrebe, stavovi, afekti i manifestovano ponašanje, koji svakoj ličnosti daju individualni pečat.

Mogućnost da osoba sačuva i ispolji identitet može da se ostvari samo uz razvijen integritet. Ova instanca predstavlja princip celine i ima ključnu funkciju u objedinjavanju razvojem formiranih elemenata u celovit sistem. Integritet okuplja i povezuje sve definisane karakteristike identiteta, čineći osobu jedinstvenom i neponovljivom jedinkom.

Razvojni procesi identiteta i integriteta odvijaju se u društvenim sistemima, najpre u porodičnom, zatim u obrazovnom, i užem i širem socijalnom, čija funkcionalnost treba da je usklađena i usmeravana državnim sistemom. U našem slučaju država decenijama nema integrativnu već destruktivnu funkciju na sve sisteme koji je čine.

Porodica sa mukom može da prenese svojim najmlađim članovima vrednosti neophodne za formiranje identiteta i integriteta jer je primorana da se bori sa problemima neophodnim da se zadovolje elementarne, nagonske potrebe. Obrazovni sistem nikad nije doživeo reformu koja bi omogućila razvoj divergentnog mišljenja i kreativnosti učenika.

Decenijama se forsira reproduktivni način učenja uz insistiranje na nepotrebnim i nekorisnim sadržajima. Godinama đaci bojkotom i neusklađenim ponašanjem šalju poruke da ne prihvataju ponuđeni i nametnuti koncept nastave i niko ih ne čuje.

Ne čuje se glas ni njihovih nastavnika, poniženih, obespravljenih i izloženih agresiji učenika, njihovih roditelja i onih koji bi trebalo da im omoguće da neometano prenesu znanje. Organizacija užih i širih socijalnih sistema je ustrojena po principima srednjovekovne despotije.

Odlučuje jedan čovek okružen pohlepnim huljama i pljačkašima, poniznim prema njemu i surovim prema onima kojima su nadređeni. U takvoj konstelaciji društvenih odnosa ne postoje elementarni uslovi da mlada osoba nesmetano razvija svoj lični identitet i integritet. Za osećanje pripadnosti Republici Srbiji nije neophodna čitanka.

Razvilo bi se jednostavno, ako bi ona postala organizovana država koja svakom svom građaninu omogućava da bude podržan u svom razvoju, da ima mogućnosti da radi, zarađuje, zauzima društvene pozicije prema umešnosti i znanju, da bude slobodan da iskaže svoje mišljenje i ima pravo na pravdu. Takvo okruženje će bez čitanke biti povoljno za razvoj svih vrsta identiteta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.