Kako da se zaštitite od nasilnika na radnom mestu?

E, sad, kad bi sve bilo tako jednostavno! Prepreke na svakom koraku, nižu se jedna za drugom, od ranog jutra. Velika prepreka može da bude i posao, ljudi sa kojima radite, sa kojima provodite više vremena nego sa svojim ukućanima, ili sami sa sobom. Još ako su ti ljudi nasilnici, pa … veoma je teško onda!

Auuuu, koliko ih je!

Mi kao da smo već navikli da smo okruženi nasilnicima u politici, siledžijama na ulicama, u školama, na radnom mestu, u saobraćaju i ovo je poražavajuća istina. (Da li ste primetili da se reč: ISTINA izgubila iz javnog diskursa? To više nije važno, nema nikakvu težinu niti značenje – ta reč ISTINA.) A u našoj primitivnoj, maloj Srbiji – oblik organizovanja ljudi je klanovski. Klanovi mogu da budu porodice, ili je klan interesno organizovan, ili dele neku zajedničku fantaziju, ili bolesnu potrebu. Kako bilo da bilo, klan je osnovna društvena jedinica srpskog društva koja koristi nasilje i siledžijsko ponašanje u svakodnevnom delovanju.

A doneše gomilu zakona kao bajagi da nas zaštite od nasilja, kad ono – džaba, sudski procesi dugački, sudije korumpirane, javno te blate, i ništa od tog posla. I sve neki progresivni belosvetski zakoni koji će da „srede situaciju“ i „poprave stanje“. Čini mi se – sve je gore, i tamo u belom svetu, i kod nas u našoj maloj Srbiji.

Znači, da se vratim na našu problematiku: KAKO DA SE ZAŠTITITE OD NASILNIKA NA RADNOM MESTU? Svako svoju istinu u ruke uzima, i bori se za sebe onako kako najbolje zna i ume.

Na poslu, nasilnici se javljaju i u muškom, i u ženskom obliku. Mogu da Vam budu šefovi, kolege, članovi sektora kojim rukovodite, ili naprosto osobe koje su se tu zatekle. Svejedno, oni pokazuju iste oblike ponašanja. Obično su nesposobni da dobro rade svoj posao. Najbolje se razumeju u tuđi posao, a svog posla se ne dohvataju. Obično su nesigurni i isfrustrirani. Zavide Vam na svemu, i koriste svaku priliku da nešto komentarišu i ocenjuju, vrednuju, lepe etiketu. Obično su narcisoidni i brinu isključivo o sopstvenom interesu. S obzirom da ne razumeju niti se trude da razumeju, oni – u svojoj gluposti – sebe smatraju najpametnijima i veoma su sujetni na svoju tzv. pamet. Čvrsto veruju da imaju posebna prava i privilegije, sve oko sebe smatraju manje vrednima. Javno se zalažu za više ciljeve, i skrivaju se iza njih. Obično pate od psihičkih poremećaja, i to onih koji su zapušteni – nikad lečeni.

Da l’ se to meni pričinjava?

I sad, kad se susretnete sa takvim slučajevima, a svako ko radi – ima u ličnom iskustvu susrete sa budalama i ludacima na poslu, šta tu normalan čovek može da uradi? S obzirom da nema zaštite u sistemu, mislim na pravni sistem države, a nema ni zaštite u organizacionom sistemu kompanije u kojoj radite, nema Vam druge nego da pribegnete praktikovanju drugačijih veština, socijalnih veština neophodnih za preživljavanje. Dakle, više ne govorimo o Vašem znanju i sposobnostima koje koristite da biste što bolje obavljali posao, već o Vašim veštinama manipulacije, mimikrije, pretvaranja, i niz drugih koje ne znam ni kako bih nazvala, a koristite ih da biste preživeli agresivnu i nasilničku sredinu na poslu. Ne zaboravite da su oni klanovski organizovani, i svakoga ko nije deo njihovog klana smatraju neprijateljem.

Onog trenutka kad Vam padne na pamet da se neko ustremio na Vas i na Vaše radno mesto, nemojte preispitivati takvu misao, verovatno jeste neko iz Vaše radne okoline iz raznoraznih razloga dao sebi za pravo da utiče na Vaš život i na život Vaše porodice. Tražite drugi posao. Nasilnici su agresivni, situacija će postati sve teža po Vas.

Da, da, ovde nešto nije u redu!

Svi oni koji Vam pričaju iza leđa, ili znaju šta drugi pričaju o Vama, pa dođu da Vam kažu, svi oni što su dobro informisani, svi su oni deo nasilničke grupe. Konstantne kritike, izolovanje, pretnje, sve su to naredni koraci. Prate ih neodgovaranje na Vaše mejlove, onemogućavanje kontakta sa drugima kroz širenje laži, zatrpavanje poslovima koji su monotoni i degradirajući, okrivljavanje za radnje koje niste Vi učinili, umanjenje Vašeg truda i rada. Ove vidove nasilja nad Vama najčešće prati Vaše preispitivanje sopstvenih vrednosti, postupaka, izgovorenih reči, ponašanja.

Tada ste potpuno poljuljanog samopouzdanja, Vaša moć rasuđivanja zavisi od toga kako Vas percipiraju drugi, nemate više kontrolu nad tim šta će se na poslu dešavati, a izmiče Vam i kontrola dešavanja u kući, jer se kući bavite razmišljanjima o poslu. Mnogi moji prijatelji tada su potražili pomoć psihologa ili psihijatra. Paradoksalno, okruženi ste ludacima, a samo ste Vi na terapiji.

U takvim trenucima, postoji i nekoliko konstruktivnih saveta: sve što Vam se dešava na poslu – pišite u mejlovima i šaljite pretpostavljenima. Konstatujte stanje, obavestite i druge o tome. Uključite što više ljudi u Vaše poslovne prepiske. Ne optužujte, niti se branite, probajte samo poslom da se bavite u takvim mejlovima. Probajte da budete konstruktivni, da rešavate probleme, tražite mišljenje, tražite savet. Ne pišite mnogo dugačke mejlove, obično ih niko ne čita, jedna ključna tema za jedan mejl, ne šaljite mejlove svakog dana, sačekajte par dana – do pet radnih, na odgovor. LJubazno zamolite za odgovor.

I naravno, sve štampajte i nosite kući, to su Vaši dokazi na sudu ako se rešite da tužite za mobing. Probajte i da se zbližite sa članovima klana koji su Vam pristupačni. Budite prijateljski nastrojeni, probajte pozitivno da se izražavate o tim ljudima. Gradite širi krug poznanika sa kojima imate dobre odnose. Popijte kafu sa tim ljudima, ispričajte im nešto iz Vašeg života, interesujte se za njihove živote, gradite prijateljske odnose. Oni vole i da im nešto poklonite. Savetujem sitnicu, gre’ota je da na takve spodobe trošite novac. Čini mi se da više vole da im učinite nešto, po principu: ti meni, pa ću i ja tebi. Ali ovi bednici ne vraćaju uslugu, čak smatraju da je njihovo pravo da koriste druge.

Ako Vam je ovo ljigavo, opet imate izbor – idite iz te sredine, tražite drugi posao.

Sve go ludak do ludaka!

Ili, sledeći segment u nasilju, kada ogovaranje postane osnova za odnose, agresija postaje neskrivena, javno Vam se podsmevaju, lupaju pesnicama o sto, treskaju vratima, mašu rukama i prete. Ovo su ozbiljni signali. Ukoliko nemate drugu opciju, onda bar probajte da sačuvate duševni mir. Kada izađete sa posla – ostavite se razmišljanja o poslu, bavite se nekim sportskim aktivnostima, brinite o Vašem zdravlju i izgledu, posvetite se svome telu.

U ovom stadijumu klanovskog ludila moguće su i fizičke pretnje, koškanja, povlačenja rukava, ili viši oblici agresije koji se manifestuju tučama. Ako ne umete dobro da se tučete, čudim se što ovome prisustvujete!

Prosto, drsko i bahato ponašanje predstavlja sredinu koju kreiraju nasilnici. Ne dozvolite da od Vas prave ruine, da vas obeshrabre i demorališu, da prenesu na Vas zlobu, bes i mržnju. Žrtve se teško i dugo oporavljaju. Neki se i ne oporave, ostanu u začaranom krugu bednih zlostavljača.

Niste Vi krivi, oni su zlo!

Čini mi se da je veoma važno da upamtite: NIJE DO VAS, DO NJIH JE, nemojte se osećati gubitnički, jer svako ko izađe iz nasilničke sredine i nastavi sa svojim životom – taj je pobednik. Okruženi smo nasilnicima.

NJima nema pomoći, ali za Vas ima leka!

No, ipak, mi imamo svoje male svetove ispunjene ljubavlju koje treba da negujemo i čuvamo. Naše radosti su neprocenjiv izvor zadovoljstva za nas i naše male svetove. Naš život je lep, uzbudljiv, donosi mnogo iznenađenja u budućnosti, treba ga punim plućima proživeti, na našu radost i radost naših najmilijih. Dakle, ljubav, i trud da budemo tu – prisutni svakog trenutka i svakog dana sve bolji sebi i drugima.

Pa iskoristite to što jeste, tu gde jeste i tada kad jeste! Lepota i radost su u svakom od nas, dajte mesta Vašim divnim osobinama da se pokažu, dajte prostora i vremena za lepotu i ljubav, jer je imate u izobilju. Možda ste samo to zaboravili.