foto FoNet Marko DragoslavićNa nedavnim masovnim protestima po čitavoj Srbiji, građani su isticali samo zahtev da se donese zakon o zabrani rudarenja litijuma i bora.
Udruženje ,,Ne damo Jadar’’ i Savez ekoloških organizacija Srbije, kao njihovi organizatori, najavljuju da će protesti biti nastavljeni, ali ćute o njihovom modalitetu ,,ne zbog građana nego zbog vlasti’’ koja ih naziva ,,sponzorisanom obojenom revolucijom’’ poput ukrajinskog ,,Majdana’’.
Dobro je što će protesti biti nastavljeni, ali bi u njihovom organizovanju morale biti uključene i opozicione političke stranke, pošto, po članu 5. stav 1. Ustava, i one učestvuju u demokratskom oblikovanju političke volje građana, preko opozicionih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, koja treba i da donese pomenuti zakon.
Potreba za tim zakonom treba da utiče i na određivanje lokacija na kojima će građani protestvovati. U toj logici one bi trebalo da budu ispred zgrada: Vlade – jer ona predlaže i izvršava zakone, Narodne skupštine – jer ona donosi zakone i predsednika Republike – jer on donosi ukaze o proglašenju zakona.
Pošto tih organa ima samo u glavnom gradu, lokacije po Srbiji valja određivati u prostoru ispred institucija koje imaju relevantan značaj za problem o kojem je reč. A to bi, najčešće, mogle biti zgrade u kojima su sedišta Srpske napredne stranke i njenih političkih partnera. Tako valja razumeti i član 2. stav 1. Zakona o okupljanju građana, koji upućuje na prostor primeren za javne skupove.
Saobraćajnice ne treba da budu korišćene za protestna okupljanja građana zato što donošenje zakona o zabrani rudarenja litijuma i bora nema nikakve veze sa ustanovama koje o njima brinu, a ni sa građanima koji te saobraćajnice koriste za automobilski ili železnički prevoz.
Na ovakvim destinacijama organizatori protesta izlažu protestnike ozbiljnim rizicima jer na njima ima i onih koji žure ili im je naloženo da ,,žure’’ kako bi ih ometali.
Kao što organizatori protesta treba da svoju aktivnost usklade sa ciljem koji se želi postići, tako i oni prema kojima je taj cilj upravljen treba da svoju aktivnost usklade sa nadležnošću, strukom i znanjem.
U središtu tog cilja je predsednik Republike, zato što ostvaruje autokratski uticaj na Narodnu skupštinu i Vladu preko njihovih čelnika. Predsednik Vlade je već izjavio da mu taj organ ,,stoji na raspolaganju’’, a predsednica Narodne skupštine u svakoj prilici ponavlja da joj je on ,,učitelj i mentor’’.
Po Ustavnim ovlašćenjima, Vučić ne može biti u centru zbivanja ne samo zbog protokolarne nadležnosti, nego i zbog struke i znanja. Završio je osnovne pravne studije, ali se bavio jedino politikom a kada je bio u prilici da se bavi i pravom, nije bio uspešan o čemu svedoči nepodnošljivo stanje Srba na Kosmetu.
Umesto podsticanja da se donese ustavni zakon o Kosovu i Metohiji, kao suštinskoj autonomiji, što predviđa član 182. Ustava, on je prihvatanjem Briselskog i Ohridskog sporazuma omogućio da samoproklamovana kvazidržava kosmetskih Albanaca postane protektorat, s’ pravom učlanjenja u svim međunarodnim organizacijama, iako je građanima uporno govorio da se ,,svim srcem bori da sačuva zemlju, Kosovo i Metohiju i njen narod u njoj’’.
Ako Vučić, kao pravnik, nije bio uspešan u uspostavljanju pravnih garancija za normalizaciju odnosa na Kosovu*, kako mu možemo verovati da će biti uspešan u rešavanju problema u vezi rudarenja litijuma i bora, koje je van njegove struke.
On je, međutim, već zakoračio u njegovo rešavanje, jer krstari Srbijom kao da je ,,Rio-Tintov’’ lobista (što po članu 12. Zakona o lobiranju ne bi mogao ni biti), obećavajući građanima ,,Bolji život’’ ako rudarenja bude.
Pritom sasvim ignoriše činjenicu da je Srpska akademija nauka i umestnosti, na naučnom skupu održanom maja 2021. godine usvojila ,,Projekat Jadar – Šta je poznato’’ i zaključila da bi njegova realizacija ,,vodila ka masovnoj devastaciji prostora i degradaciji njenog biodiverziteta’’.
Kako taj projekat u nauci ima snagu ,,ustava’’, za građane Srbije je ovaj problem rešen, a pošto predsednik Republike simbolizuje njihovo jedinstvo neka im se pridruži, a ne da ,,Rio-Tintu’’ služi.
U prostoru čiste prirode, bistrih potoka, rodnih njiva i zdravih ljudi, kao što je Jadar, rudnik litijuma i bora nije potreban.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
