Kako Đilas izdržava višegodišnji linč?

Jer kako drugačije nazvati reakciju, kao i uvek prekomernu kad se radi o SNS-u, i stoga ne samo agresivnu, već i destruktivnu, na petominutno izražavanje nezadovoljstva građana (nekih, mnogih svejedno) zviždanjem, lupanjem o šerpe i puštanjem muzike iz svojih stanova u 20.05?

Ako su toliko moćni, snažni, ako uživaju ogromnu pordršku u narodu i od svih medija sa nacionalnom frekvencijom, ako su obezbedili sebi još (najmanje) jedan mandat (a jesu) – zašto su toliko nervozni i histerični?

Maltene od početka vladavine SNS-a i njenog i našeg neprikosnovenog vladara, unisono se obrušavaju kao jato kobaca na svaku kritiku, na svako drugačije mišljenje, na senku nepokornosti i nedivljenja njihovoj superiornosti i nepogrešivosti.

Ne priznaju ni jednu jedinu grešku, nijedno nedelo, ne „daju“ nikog svog, makar se ti njihovi davili u nepodopštinama svake vrste, pa i krivične.

Reaguju na fejsbuk statuse, na tvitove i to ne samo svojih političkih oponenata već i svakog građanina koji se „ventilira“ na društvenim mrežama.

Jesu li izašli svi tako osetljivi i uvredljivi iz istog psihogenetskog kalupa, ili su toliko prestrašeni sami sebe da moraju da bljuju topovsku vatru na svakog komarca? Pa i sami stalno govore o opoziciji kao o šačici jada bez podrške u njihovom voljenom narodu!

Da se vratim na najnoviju situaciju.

Tek nekoliko dana „šerpanja“, zvižduka i pištaljki pokrenulo je nesrazmernu (kao i uvek kad je o njima reč) reakciju u vidu zakonom zabranjene upotrebe navijačko-huliganskih pirotehničkih sredstava, tzv. baklji i moćnih razglasa. I to u vreme policijskog časa. Svi ti momci imaju dozvolu za kretanje u to vreme, ma važi.

Da ne govorim o upadu u tuđe vlasništvo i ugrožavanje materijalnih dobara i života ljudi. I sad se predstavnici vlasti prenemažu u stilu pa i lupanje u šerpe uznemirava starije ljude i dečicu, to je ugrožavanje javnog reda i mira.

Da nije tragično nedotupavno, bilo bi smešno.

U Beogradu, na primer, gde čim otopli i dokle god traje toplo vreme, gruva nešto što se zove muzika sa splavova do duboko u noć, gde se u dvorištima iza i između zgrada okupljaju grupe pijanih, nadrogiranih mladih, koji naglas puštaju muziku sa mobilnih, urlaju, lome flaše, šutiraju limenke piva.

A policija ili komunalna milicija, svejedno, dođe, nešto upiše, eventualno ih razjuri, pa se oni opet vrate. I onda se deru i psovački prete da će onaj ko ih je prijavio na.ebati.

U zemlji gde je pokušano ubistvo Borka Stefanovića i Milana Jovanovića, gde je od posledica nasilja u Savamali preminuo noćni čuvar Slobodan Tanasković, gde u vreme izbora kruže uzbrdo ošišani nabildovani testosteronci u neregistrovanim džipovima i terorišu stanovništvo.

Oni, koji zagađuju javni prostor svojim udarnim blatoidnim pesnicama, koji su od nasilja napravili normu, sad se čepe, pravse se Englezi, i žao im je građana koji moraju da slušaju pet minuta šerpanje i zvižduke, u vreme kad ni prema kućnom redu nije zabranjena buka.

I to stavljaju u istu ravan kao upad organizovanih bandi u zgrade i bakljade na krovovima!

A šta reći o tome što Šefova mala s palube dozvoljava sebi da, u domu Narodne skupštine, gde je gost, daje psihijatrijsku kvalifikaciju narodnom poslaniku Saši Raduloviću?

Naravno, ne prekida je predsednica skupštine kojoj predstavnica izvršne vlasti treba da odgovora, a ne obrnuto. Iza toga sledi aplauz. Kao i iza svakog kršenja Ustava, zakona, etike i demokratske prakse.

Sve jači, sve moćniji, sve bezobzirniji, sve više iznad svih civilizacijskih i ljudskih zakona, a sve nervozniji i agresivniji. Hm, šta će to biti?

I najzad, šta reći na stravičan teror SNS testosteronaca nad Đilasovom bivšom ženom i njegovom maloletnom decom?

Bravo, junačine! Baš ste ono Srbi, pravoslavci, nosite krstače oko vrata, fensi ukombinovane sa tetovažama, slavite hrišćanske svece, pa onako junački, napumpani silom koju vam daje vlast, terorišete jednu ženu i decu.

No, ni to nije najgore, jer sledi verbalna retraumatizacija žrtvi.  Zato što se odmah uskače sa poređenjem tog terora sa neprikladnim i zluradim komentarima na decu predstavnika vlasti na društvenim mrežama. Jer urlanje iz razglasa nadomak stana Đilasove porodice grupe huligana jeste direktno zastrašivanje. Traumatizovanje žene i dece. Što ste i hteli. Nemojte se i sad prenemagati i praviti nas ludim da su virtuelne mreže isto što i realan fizički prostor.

I za kraj, kao šlag na toksičnu tortu, savetnica za medije AV izjavljuje, povodom tako ljudski razumljivog emotivnog istupa Dragana Đilasa, čoveka za kojeg ne znam kako uopšte izdržava ovaj višegodišnji linč, da je to ubiranje jeftinih političkih poena!

Toliko odsustvo minimalne empatije jeste zlo. Čisto, nepatvoreno zlo. A imali ste, Suzana, mnogo prilika da posavetujete svog šefa da on ne ubire jeftine političke poene glumljenjem emocija i patetičnim izlivima. Ovo sad nije bilo ni mesto ni vreme. Ovo je sad onaj najniži mogući udarac, odsustvo elementarne ljudskosti.