Kako gazda kaže

Nisam ga pronašao. Neki prodavci su govorili da ga nisu dobili, drugi da nisu ni znali za njega, a treći su pokušavali da se izvuku objašnjenjem da su ga već prodali, što su prisutni potrošači, najčešće odmah i veoma glasno, demantovali.

Kad sam se, pre četiri godine, ovde doselio, novine sam kupovao na obližnjem kiosku kod jedne vrlo prijatne i kulturne mlade žene. Pronašao sam Danas u nekom ćošku. Posle nekoliko dana – nije ga bilo. „Niste ga dobili“ – upitao sam prodavačicu. „Ne, komšija, tu je negde, ispod te gomile.“ Jedva sam ga pronašao.

Posle nekih dvadesetak dana vodio sam sa prodavačicom ovakav razgovor:

„Koliko dobijate primeraka Danasa?“

„Prosečno desetak, nekad 12, nekad osam.“

„I koliko prodate?“

„Po tri-četiri.“

„A zašto ga ne držite ‘na oku’ kupaca, već ispod svih ovih sportskih listova?“

„Tako mi je gazda sugerisao.“

„Sugerisao ili naredio?“

„Sugerisao.“

„Da li biste imali neprijatnosti ako biste, za promenu, Danas stavili u prvi red?“

„Ne verujem.“

Tako se Danas opet pojavio u prvom redu. Prvog dana prodato je osam primeraka. Sledećeg – svi. Kasnije, po pravilu, više ga nije bilo posle četiri po podne. Čak i kad je, nakon rušenja u Savamali, stizalo po dvadeset primeraka.

Nakon mesec dana opet nisam ugledao Danas. LJubopitljivo sam pogledao prodavačicu:

„Nije stigao ili već ste ga rasprodali?“

„Ne. Bio je gazda… Pogledajte ispod te gomile.“

Posle nedelju dana pitao sam je:

„Koliko sad prodajete Danasa?“

„Šest-sedam.“

Odlazeći, čuo sam je kako, više za sebe, kaže:

„Bar smo nešto malo pomerili.“

Ukratko, gospodo, predsednik i premijerka su u pravu: samo zli jezici mogu da tvrde da ovde ima cenzure. Ko to kaže – kleveće i laže! Čak imate i izbor: ili da na kiosku iskopate odnekle Danas, ili da odete do Novog Sada i nakon nešto dužeg čekanja u redu kupite Koraksov kalendar. Ako imate sreću, možda ga dobijete i sa umetnikovim autogramom.