Govoreći na nedavnom sastanku Komisija za nestala lica u Zagrebu, potpredsednica hrvatske vlade gospođa Jadranka Kosor ponovila je, po ko zna koji put „podatak“ da je u Hrvatskoj obnovljeno 140.000 objekata i da je za to potrošeno 2,5 milijardi eura, toliko novca koliko košta autoput kojim se Hrvatska ponosi. Pod pretpostavkom da „objekat“ prihvati prosečnu četvoročlanu porodicu, ispada da je gospođa Kosor zbrinula 560.000 nesrećnika!
Obnova prosečnog „objekta“ stajala je Hrvatsku ni manje ni više 17.857 eura, ili ako se uzme da je prosečan kvadratni metar oko 500 eura, „objekti“ bi, da su dizani novi „objekti“, imali u proseku po 40 kvadrata, što i nije loše. Jedino što se ne zna, a to je gde su stali ti svi objekti i gde se dedoše tih gotovo 600.000 ljudi. Hrvatska jeste zemlja neverovatnih podataka i brojki, jedina u svetu gde ima više glasača od stanovnika, ali ovi podaci su zaista prevazišli svaku maštu. A u međunarodnim odnosima, mašta nije jak argument.
Pomalo frustriran od neverovatnih i očito neistinitih podataka o stanovima socijalnog zbrinjavanja koje hrvatski zvaničnici iznose, UNHCR je zatražio zvanične podatke od Hrvatske. Naprosto, igra brojeva je morala dobiti kakav-takav kredibilitet kako bi međunarodna zajednica konačno znala na čemu je. Konačno, traženi podaci su dobijeni u formi tabela. Oni su, po staroj praksi, nepotpuni, i podešeni tako da se dobije utisak da Hrvatska „čini napore“ u rešavanju problema otetih stanova. U njima osnovni podatak nedostaje, a to je koliko Srba je zaista uzelo stanove, odnosno jesu li Srbi i u kojoj meri korisnici socijalnih stanova ili su to Hrvati došli, pre svega iz BiH. Taj podatak UNHCR nikada neće dobiti i na njemu uzaludno insistira već godinama. Tabele, urađene u vedrim bojama, kriju niz netačnosti i nude poluistine. Za statistiku je odavno rečeno da spada u grupu nauka koje se mogu podešavati tako da daju traženi rezultat. Ali neke se stvari ne mogu sakriti, ma koliko se autori trudili. Konačni zaključak UNHCR jeste da će rešenja (ne i stanove!) dobiti daleko manje od 10% onih koji su rešenje sa socijalnim stanovima tražili! Pa i tada ostaje otvoreno pitanje ko su tih „daleko manje od 10%“, jesu li to zaista Srbi ili neko drugi?
I na kraju da vidimo šta se dešava sa onim malobrojnim i daleko ispod 10% stanova koje su Srbi nesrećnici prihvatili kao rešenje. Hrvatska je nedavno počela reviziju ko živi u dodeljenim stanovima. U većini slučajeva je utvrđeno da niko ne živi i prema tome isti stanovi se mogu oduzeti. Tako će ovi stanovi prije roka biti dodeljeni Hrvatima, jer po zakonu i nije predviđen otkup, tako da Srbi ne mogu postati njihovi vlasnici. Izbegli Srbi nosioci izgubljenih stanarskih prava još uvek žive u nadi da će Hrvatska prije ulaska u Evropsku uniju vratiti oduzeta stanarska prava svojim državljanima srpske nacionalnosti.
Autor je predsednik Asocijacije izbjegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
