Kako investitor može da spoji Srbe i Albance na Kosovu i Metohiji?

Poslednjih godina smo svedoci sve veće težnje zvaničnika na Zapadnom Balkanu da postignu postavljene ciljeve koji se odnose na veći procenat energije dobijene iz obnovljivih izvora energije (OIE). S obzirom na to da svi akteri sa Zapadnog Balkana teže članstvu u EU, a da ih na tom putu čekaju visoki standardi po pitanju OIE, onda ne treba da čudi težnja da se otarasimo fosilnih goriva. Međutim, situacija nije ni blizu idealnoj, pre svega kao primer možemo uzeti samo jedan od podataka, da 16 termoelektrana na Zapadnom Balkanu zagađuje koliko i 250 termoelektrana u EU.

Iako je želja u Republici Srbiji da se do 2020. godine 27 odsto energije dobija iz OIE, a u prilog tome ide i činjenica da se po Vojvodini otvaraju vetroparkovi (VE), situacija u stvarnosti nije idelana. Postoje mnoge kontradiktornosti, kao što je plan da se proširi termoelektrana Kostolac ili npr. problemi pri postavljanju solarnih panela za dobijanje energije. Međutim, u Srbiji, ali i u celom regionu druga tema je dobila veću pažnju – u pitanju je gradnja minihidroelektrana (MHE). Kao da je u pitanju novi trend, stiče se utisak da su naprasno postale popularne, ali ne zadugo građani su se digli u borbi protiv gradnje istih.

U prvi mah se činilo da su MHE odlična ideja koja će zadovoljiti interese svih strana sve dok se nije shvatilo da takoreći reke treba da „završe u cevima“. Od tada kreću sporenja i borbe, a dešavanja na Staroj planini svakako su podigla najveću prašinu. Međutim, ona nisu jedina, u mnogim mestima u Srbiji građani se bore sa invesitorima. Slična situacija se dešava u Crnoj Gori i Albaniji. Međutim, na jugu Kosova i Metohije u opštini Štrpce vodi se nešto drugačija borba.

Scene su iste kao i u većini drugih slučajeva, na jednoj strani građani, na drugoj investitor i obezbeđenje, ovde su intervenisali i pripadnici ROSU. Građani su protiv gradnje, investitor želi da sagradi MHE na reci. I dok se ovo ponavlja iz mesta u mesto, u opštini Štrpce Srbi i Albanci vode zajedničku borbu. Dva naroda koja još uvek nisu zalečila posledice sukoba iz skorije prošlosti, a na sve to i dalje je nerešeno pitanje statusa Kosova i Metohije, ipak uspevaju da se bore oko pitanja koje se tiče njihove egzistencije. U ovoj opštini u podnožju Šar-planine, u kojoj Srbi čine većinu, zajednička borba se vodi nekoliko godina. Radovi su krenuli tokom 2015, ali zbog protesta su prekinuti tokom februara meseca ove godine. Međutim, završetak radova je nastavljen mimo toga tokom maja meseca, gde su ponovo izbili sukobi, a te scene su se nastavile ponavljati i u narednim mesecima.

Da je prilikom izdavanja dozvola očito zanemaren uticaj na sredinu koji se menja, takođe, zanemareno je što je u pitanju voda kojom se okolno stanovništvo snabdeva, a uz sve to i po slovu zakona zabranjeno je stavljati pod ovakvu koncesiju izvorište pijaće vode. Očito ne uzimajući ovo u obzir ili pak ne smatrajući bitnim, kao i u mnogim drugim slučajevima zaboravlja se na potrebe meštana, prirode, okoline.

Da teška prošlost može da se prevaziđe i to ne samo na momente, pokazuje ovaj primer. Ljudi se bore za ono što je njima važno, odnosno što je jedan od meštana iz ovog kraja rekao: „Reka je nama smisao“. OIE imaju svoje mane koje su svakako daleko manje nego one kod dobijanja energije iz fosilnih goriva, ali svakako MHE kao jedan od primera OIE imaju ogromno štetno dejstvo. Koliko će još vremena biti potrebno da bi investitori i vlasti sprečili dalje gradnje ostaje nepoznanica. Ono što se može izvući kao pouka iz ovog slučaja je svakako primer gde sve pada u vodu zarad zaštite onoga što je bitno i primarno, a to je reka.

Autor je programski direktor Centra za kreirenje politika