foto FoNet/Aleksandar LevajkovićMalo ko u Srbiji zna da je za vreme velike svetske ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka, kralj Aleksandar Karađorđević slao vagone krompira pomoći iz Srbije u Norvešku jer je u toj skandinavskoj zemlji vladala glad.
Norvežani to nisu zaboravili pa su posle Drugog svetskog rata podigli Kuću norveško-srpskog prijateljstva u Gornjem Milanovcu.
Danas je Kraljevina Norveška jedna od najbogatijih zemalja sveta jer, zahvaljujući otkrivanju nafte u Severnom moru, ima suficit u budžetu od 3.300 milijardi dolara.
Iz te i takve Norveške ovih dana je u svet otišla vest o velikom skandalu koji je naterao predsednicu parlamenta Evu Kristin Hansen da podnese ostavku. Ovo bi morala da čuje oktroisana predsednica srpskog parlamenta Ana Brnabić jer je njena norveška koleginica podnela ostavku zato što je utvrđeno da je u Oslu koristila državni stan od 50 kvadrata.
Po norveškom zakonu državni funkcioneri mogu koristiti državni stan u glavnom gradu ako je njihova privatna kuća udaljena od Osla najmanje 40 km. Predsednica parlamenta imala je kuću udaljenu od Osla 37 kilometara. Eva se uz ostavku izvinila norveškom narodu i potvrdila da će platiti gubitak koji je nanela norveškoj državi.
Zašto je tako nešto nezamislivo u Srbiji u kojoj je predsednica Parlamenta, samo na preuređenje rezidencijalne vile na Dedinju, potrošila milione evra državnog novca. Zato što je najbolji učenik ratnog zločinca Hulje Šešelja, neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika Srbije, ne menjajući Ustav Republike, napravio državni udar i sve tri grane vlasti parlamentarnu, izvršnu i sudsku, preselio u podzemlje, gde je on Kapo di tuti kapi. Njegov učitelj Hulja Šešelj doktorirao je u Sarajevu na temi „Uloga Saveza komunista u opštenarodnoj odbrani“, a to znači da je dobro poznavao ideologiju marksizma.
Šešeljev učenik je preko svog političkog oca mogao da sazna za jednu od retkih istinitih Marksovih teza koja glasi: „Ne određuje svest ljudi njihovo materijalno stanje, već obrnuto, materijalno stanje čoveka određuje njegovu svest.“
Po tom receptu tzv. predsednik je srpsko društvo podelio na dva dela – na tlačitelje i sve nas potlačene.
Tlačitelji su svi oni koje nikad niko nije birao, nego ih je „Šef“ u svom podzemnom svetu mafijaške vlasti kao prostake, lopove, kriminalce i primitivce, instalirao na najvažnije funkcije u državi. Nažalost nisu u tom društvu samo njegovi i Šešeljevi srpski radikali preobučeni u naprednjake, već i mnogi preletaći iz tzv. vlasti žutih, među kojima je najvažniji Mlađan Dinkić, savetnik tzv. predsednika za poslove sa arapskim svetom.
Sećamo ga se kao pisca knjige „Ekonomija destrukcije“ u kojoj je do detalja opisao načine i metode velike pljačke naroda pod režimom Slobodana Miloševića, a to su bili hiperinflacija u državnoj režiji, monetarni haos koje su pravile paradržavne banke Dafiment i Jugoskandik, i zajam za privredni razvoj Srbije. Danas je taj nekadašnji ministar finansija autor Vučićeve ekonomije (de)konstrukcije, jer je kao doktor marksističke „Političke ekonomije“ naučio da ko drži materijalnu ili ekonomsku bazu društva, taj vlada državom.
Potom su predsednikovi radikali presvučeni u naprednjake u ime svog „Šefa“ uzurpirali sve finansijske tokove, sve državne, privredne i prirodne resurse.
„Šef“ je lično i uz njihovu pomoć tajnim ugovorima prodao ili iznajmio, stranim korporacijama po samo njemu znanim uslovima, veći deo srpske ekonomske baze.
Najnovija vest iz, kako se to kaže dobro obaveštenih krugova, glasi: Blekrok, američka međunarodna korporacija za upravljanje investicijama, kao daleko najveći svetski menadžer imovine sa više od 10 biliona dolara bogatstva, prihvatila da otkupi veći deo stranog duga Srbije od 34 milijarde evra, koji će se najnovijim rebalansom budžeta povećati za još 10 milijardi.
Tajnim ugovorom, kao sa Kinom u Boru i Majdanpeku, ili sa Rio Tintom u Zapadnoj Srbiji, Blekrok će preuzeti na sebe otplatu kreditnih rata i glavnice a za uzvrat će dobiti srpske javne i državne resurse kao što su Elektroprivreda, Telekom, rudnici, poljoprivredno zemljište i sve ostalo što tzv. predsednik nije uspeo da proda ili stavi pod hipoteku.
Jednog jutra probudićemo se i shvatiti da naša Srbija više ne postoji, da je to sada anglo-kineska kolonija.
Zašto je za manje od jednog veka došlo do tako drastične razlike u društveno-političkom i ekonomskom stanju između Kraljevine Norveške i Srbije? Pogotovu kad se zna da je početkom 20. veka i Norveška ratovala i sa Švedskom oko granica i sa Danskom oko Farskih ostrva. Došlo je zato što su i Norvežani posle Drugog svetskog rata, pregovorima rešili svoje odnose sa Šveđanima i Dancima, a Srbi su (čitaj: Milošević, Šešelj i Vučić) posle pada komunizma radi vlasti i pljačke u privatizaciji dotadašnje državne i društvene socijalističke imovine, pobunili Srbe u bivšim jugoslovenskim republikama i krenuli u ratna osvajanja teritorija.
Tu civilizacijsku razliku u mentalitetu i sposobnostima Balkanaca i Skandinavaca, najbolje je opisao pokojni roker Bora Čorba u svojoj pesmi „Kako je lepo biti glup“. Citiram; „… Stoka ume da nervira, gutaj šta ti se servira, bolje mozak sakrivati pa ćutati i plivati. Ne bavi se politikom, spavaj, radi, ćuti, jedi i ne veruj više nikom, lezi dikse, ustaj, sedi. O kako je lepo biti glup. Kosa gori ispod šlema, valjamo se po prašini, niko od nas pojma nema da smo davno u mašini. Mani glavu, pasi travu, glup si nisi ti u pravu. Baš te boli šta ti rade, ko te laže, ko te krade. O kako je lepo biti glup“.
Autor je urednik Sportsko-političke galaksije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
