Kako je Milo pomogao Zdravku?

Ako bi Vlada Srbije kojim slučajem ponovo htela Božovića za svog ambasadora u Crnoj Gori, on ne bi dobio agreman od nove Vlade Crne Gore.

Zato će Beograd predložiti nekoga ko će stvarno raditi svoj posao.

A to je razvijanje dobrosusedskih odnosa, bez mešanja u unutrašnje odnose zemlje domaćina.

I svakako bez provokacija kojima je bio sklon Božović.

Za razliku od svojih prethodnika, Bingulca i Lutovca.

Ali zašto bi novi premijer Crne Gore Krivokapić i njegova nova vlada hteli nekog drugog ambasadora Srbije umesto ovog, rođenog u Nikšiću?

Zato što je Božović, po instrukcijama iz Beograda, bio lobista onih koje Krivokapiće nije hteo u svojoj vladi.

Zdravko Krivokapić je izbor pokojnog mitropolita Amfilohija nametnut Demokratskom frontu za nosioca njihove liste.

I prema testamentu koji je pred smrt ostavio svojim političkim naslednicima, za sve one koji imaju veze sa Vučićem ne treba da bude mesta u Zdravkovoj vladi.

Zato su oni po koje Vučić stalno šalje vladine avione, Amfilohije pred izbore poslao u „magareću klupu“ – na kraju liste.

Ne bi li opozicija DPS-u najzad osvojila dovoljno glasova za pobedu.

Jer dok su Mandić, Knežević i Medojević bili „glavni“, pobeđivao je Milo.

A i Moskva u Crnoj Gori ima nove „igrače“.

Posle pobede na izborima, kojoj je trojka doprinela iz zadnjih redova, oni su hteli da se vrate na vrh, da budu ministri u vladi!

Izgleda da je Ristin testament neupitan, te se ovo nije desilo.

Dvojica, Mandić i Knežević, koji su protiv Krivokapićeve vlade na rečima, ali su za nju ipak glasali, imaju opravdanje za svoj šizofreni stav.

Oni imaju prvostepenu presudu na pet godina robije za pokušaj terorizma.

I nadali su se da će, ako postanu ministri, izbeći pravosnažnu presudu, a time i Spuž.

Iako ministri nisu postali, i dalje se nadaju.

Mada im je sada strepnja jača od nade.

Treći je mnogo interesantniji.

On se izjašnjava kao Crnogorac, a ne Srbin kao prethodna dvojica.

I nema sudsku presudu, samo je pod istragom tužilaštva zbog pranja ruskih para.

Nekada se samoreklamirao kao „stručnjak“ za privatizacije.

Još uvek se nijedna uspešna privatizacija ne vezuje za njegovo ime.

Danas se proglasio za „eksperta“ za bezbednost!

Da mu je Zdravko ponudio da bude ministar zdravlja niko ne sumnja da bi nam objasnio da je on oduvek bio „ekspert“ za zdravstvo.

Sa specijalizacijom za kovid 19 koju je završio još pre deset godina, znajući šta sledi.

Ovaj plaćenik Bogoljuba Karića i kolumnista biltena Zemunskog klana u kome je najavljeno ubistvo Đinđića (Identitet), traži od nove vlade CG lustraciju i otvaranje dosijea Udbe u Crnoj Gori.

Legitimno i korisno.

Ako mu tu želju ne ispuni Zdravko, red bi bio da mu je ispuni Vučić.

Da građanima dve države obelodani dosije ovog „eksperta“ koje vode službe u Srbiji. Valjda je lakše u Srbiji otvoriti DB dosije nekog stranca nego bilo koga domaćeg građanina?

Možda to može i uredbom vlade, a ne donošenjem posebnog zakona.

I još bi se učinilo čoveku.

Pretpostavljam da onaj ko traži otvaranje dosijea, podrazumeva i sopstveni.

Autor je novinar