Kako je nastala razlika od 14,5 miliona evra

Ovih dana stigle su dve vesti iz „najmodernije bolnice u regionu“ Kliničkog centra Niš. Prva, pacijentkinji naneta na operacionom stolu, od neispravnog električnog kabla, ozbiljna opekotina na nozi, i druga – u centru za biohemiju curila voda iz sanitarnih instalacija.

Takođe saznajemo iz medija da povređena pacijentkinja namerava da tuži dobavljača električnog kabla, a bolnica se za incident na sanitarnim instalacijama poziva na izvođača, kompaniju Inso, koja ima dvogodišnju garanciju na radove.

Da počnemo od nesrećne pacijentkinje kojoj najiskrenije želim brzo ozdravljenje – ona kuca na pogrešna vrata, jer ona je žrtva, lečena u bolnici čiji je vlasnik (osnivač) Ministarstvo zdravlja Srbije, koje je nabavljalo i medicinsku opremu, i zapošljavalo osoblje – te zato i snosi svu odgovornost za štetu nanetu pacijentkinji.

Ali, dokle god zdravstvo, pravosuđe i veštaci, pripadaju istom konzorcijumu, šanse da se istera pravda su minimalne. Dokle god se ne obezbedi veštačenje neutralnih i visoko moralnih stručnjaka, kao i kontrola patologa svih spornih ili sumnjivih slučajeva, kao i preminulih – uspeh u isterivanju pravde će uvek biti neizvestan ili na štetu pacijenta.

Kod gradnje i vođenja zdravstvenih objekata, pitanje odgovornosti može da se postavi na više nivoa, kako za greške koje se mogu ispraviti, tako i za one koje su nepopravljive, nastale na nivou donosioca odluke (osnivača), finansiranja, izbora konsultanata, izvođača, nadzora, korišćenja i održavanja objekta. Evo nekoliko pitanja o odgovornosti, Vama kao predstavniku osnivača KC Niš:

* Za tek završeni objekat potrošeno je 7,5 mil. evra više od predviđenih predračunom i to pored damping cene izvođača Inso koji je svoju uslugu gradnje ponudio za oko 7 mil. evra niže od najbližeg konkurenta. Kako to objašnjavate?

* Zašto se, umesto centralizacije povezivanjem objekata u jednu funkcionalnu celinu, niški objekat razbija u kompleks sa dva autonomna dela, gde se u novogradnji locira kompletna dijagnostika i terapija sa stacionarom od 650 postelja i ostatka od 875 kreveta u nesaniranom i od dijagnostičko i tarapeutskog centra i urgentne medicine potpuno odsečenom stacionarnom delu.

* Kako ćete da održavate hitnu medicinsku pomoć na tri mesta i kako ćete sinhronizovati administrativnu prijavu i otpust pacijenata.

* Kako ćete rešiti transport hospitalizovanih pacijenata, ne samo nepokretnih nego i onih kojima je potrebna pratnja, od starog dela u novi i obrnuto, a kako će se koordinisati put ambulantnih pacijenata u ova dva funkcionalno razdvojena bloka

* Gde su sve potrebne ambulante za očekivani priraštaj broja pacijenata iz primarne zdravstvene zaštite, koji iz zapostavljenih područja regiona traže rešenje u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti

* Centralna sterilizacija je rešena na diletantski način i pitanje njene funkcije u novoj zgradi, kao i usluga u ostalim delovima kompleksa, je na granici gluposti. Imaćete problem sa infekcijama.

* Operacioni blok predstavlja, po svom arhitektonskom rešenju, broju i nameni prostorija kao i njihovom rasporedu, potpunu budalaštinu.

* Odeljenja intenzivne nege su idealno projektovana za širenje bolničkih infekcija, o kojima ćemo vrlo brzo saznati ukoliko od javnosti ne budete i dalje krili stvarni broj obolelih pacijenata od sepse ili MRSA kao što se čini sa infekcijama po bolnicama Srbije.

* Kako ćete ispraviti nedostatak dovoljnog broja ambulanti, čekaonica zamumuljenih hodnika – nekad tesnih, a nekad i nepreglednih i uz to krivudavih?

* Ono čega se najviše plašim je požar – a zgrada u Nišu je za evakuaciju pacijenata i osoblja nerešiva i opasna. Ko će biti kriv za, ne daj bože, žrtve?

* Da li Vam ne smeta što na parceli od skoro 9 hektara, ne postoji u okviru novogradnje, ni jedan jedini kutak zelene površine, sa kojim cvetom ili rastinjem, namenjen boravku pacijenata, osoblja ili posetilaca. Sami beton i parkirališta. U samoj zgradi nigde nema kafeterije ili mesta za boravak, ali i za kratku pauzu osoblja.

* Kako ćete pacijente snabdevati hranom, na tabletu, kako to priliči „remek delu zdravstvene arhitekture“, ili šerpama, ili loncima sa isečenim hlebom u korpicama i aluminijumskim tanjirima i escajgom sumnjivo opranim u stacionaru ili negde u kuhinji, ali nezaštićenim od prašine i od vetra pri transportu neravnim i kosim stazama?

* Kako ste rešili otklanjanje medicinskog i nemedicinskog otpada, gde se skuplja, a gde presuje – i kako se odvozi?

* Kako se skladišti potrošni materijal za jednokratnu i višekratnu upotrebu, kako se raspolaže čistim i prljavim vešom, a kako se održavaju kolica i pribor za higijensko održavanje prostorija i dezinfekciju

* Ovo su samo neka od pitanja, a ima ih na pretek, kao i ovo suvišno: ne mogu da propustim, a da Vas ne pitam kako ćete prati prozore na kalkanskom zidu stepeništa stacionara, kad su okna fiksirana – ne otvaraju se, a na krovu se ne vidi konstrukcija za kačenje korpi za alpiniste.

* Ko bi, po Vama, trebalo da odgovara za nesuvisli projekat „prvog ikada završenog kliničkog centra u Srbiji“, a ko za laž o završetku kad je oko 60 odsto postelja ostalo netaknuto i „izvan sebe“?

S poštovanjem.

Autor je arhitekta, ekspert za objekte u zdravstvu