Kako je počeo sunovrat Srbije: Lični stav Milojka Pantića

Kraj proleća 2012, drugi krug krug izbora za predsednika. Kandidati su Boris Tadić i Tomislav Nikolić. Intelektualna elita Srbije vodi neviđenu medijsku kampanju nazvanu „beli listići“. Namera je ne da se podrži zamenik ratnog zločinca Hulje Šešelja na mestu predsednika Radikalne stranke Toma Nikolić, koji se u međuvremenu navodno odvojio od radikala i osnovao SNS, već da se kazni Boris Tadić.

Njegov greh je to što je umesto da inicira zakon o lustraciji i zabrani političko delovanje ratničkim strankama SPS i radikalima (SNS), proglasio Deklaraciju o pomirenju sa Miloševićevim omladincem iz SPS-a, Ivicom Dačićem.

Izbore sa 70.000 glasova prednosti dobija lažni četnički vojvoda Nikolić, i tada počinje sunovrat Srbije. Dačić zabija nož u leđa demokratama i Tadiću sa kojima je potpisao Deklaraciju i sa Vučićem, sastavlja Vladu u kojoj je on formalno premijer, a generalni sekretar SNS-a protivustavni prvi potpredsednik Vlade.

Tako je crveno-crna koalicija ponovo uzjahala Srbiju uprkos činjenici da je devedesetih godina prošlog veka ratovima i najvećim zločinima posle Drugog svetskog rata, razbila bivšu veliku državu.

Vrlo brzo zadrti neostvareni fudbalski huligan Vučić zamenjuje Dačića na mestu premijera, i okružuje se polusvetom kome i sam pripada.

To je pokvarena i zla struktura ljudi spremna na svakojake podlosti. Ali su uz pomoć svog vođe, tehniku falsifikovanja života razradili do savršenstva.

To se pre svega odnosi na postupni državni udar koji su izvršili bez ukidanja Ustava Republike Srbije.

Politika u svim oblastima života došla je u ruke mediokriteta, lopova, kriminalaca i ludaka tipa Hulje Šešelja.

Taj i takav vlastodržački svet predvodi „pokondirena tikva“ na mestu predsednika, ograničen u znanju i uobražen u neznanju. Zadrt vlastitim uverenjima, omađijan i gluv za uverenja drugih ljudi. Obećava nemoguće, a mnogi neobrazovani ljudi mu baš zato veruju, jer za njih je istina ono u šta veruju.

Velika nesreća Srbije je i u tome što neustavnog predsednika podržava veliki broj obrazovanih ljudi – naučnici, umetnici, profesori univerziteta.

Njihovi javni medijski nastupi pomažu toj našoj „Tikvi bez korena“ jer ima akademsko pokriće za svoju nebuloznu politiku.

Razumnom čoveku je mučno kad sluša kakve sve gluposti ti akademski građani izgovaraju podržavajući sumanutu lažnu politiku, nesvesni da to što rade vodi u sunovrat države i nacije.

Uz njihovu pomoć „Tikva bez korena“ pretvorila je Srbiju u zemlju u kojoj sve vrvi od bola, tuge, sramote i stida.

Došlo je vreme kada on verbalno navodno „gine za otadžbinu“, a u stvarnosti mnogi građani stradaju od te otadžbine koju im je skorojević zarobio.

Zbog takve stvarnosti „Tikva bez korena“ vraća Srbiju u daleku prošlost mračnog srednjeg veka, ubeđujući ljude da je to bilo „zlatno doba“ srpske državnosti, verujući da je on novi Stefan Nemanja.

Ne zna taj nikogović šta je još pre jednog veka napisao Miloš Crnjanski: „Sjajna prošlost je laž, gladan i krvav je narod moj“.

Zašto je Srbija došla do faze nestanka?

Knjige starostavne kažu da se to događa kada u narodu preovladaju tri poroka: Idolopoklonstvo, razvrat i prolivanje krvi.

Ja bih dodao i zato što je kod mnogih Srba preovladala bezrazložna mržnja prema susednim narodima.

Ali pre svega zbog toga što se nismo obračunali sa „Tikvom bez korena“ kada je srušena Savamala, ubijen Oliver Ivanović, opljačkan Krušik, otkrivena najveća farma marihuane u Evropi Jovanjica, prodati Bor i Majdanpek, potom i cela Zapadna Srbija Rio Tintu.

Konačno bez naše adekvatne reakcije protiv zločinačke vlasti, ostao je i najteži zločin koji se može zamisliti – stradanje đaka u Osnovnoj školi „Ribnikar“ u Beogradu.

Koreni srpskog zla su međutim duboki, jer srpska istorija je jedan neprekidni krvavi put, od jednog do drugog bojišta, od jednog do drugog stratišta.

Bilo je sličnih zločina i kod drugih naroda, ali nigde kao u Srbiji ljudi se nisu međusobno tako dušmanski klali, vešali, nabijali na kolac, streljali.

Nigde nisu tako zdušno razarani čitavi gradovi, spaljivane bogomolje, uništavani istorijski spomenici i spomenici kulture.

Čovek ne može a da se ne upita: Zašto se kroz srpsku istoriju ljudska glupost neprestano ponavlja i zašto je zlo uvek isto?

Treba znati da je osnovni pokretač zla ljudska glupost. Ona ga hrani i uvećava. A svaka vlast u ovom budžaku od sveta, sa časnim izuzecima, vekovima neguje zlo jer je čine nedomaćini i raspikuće.

Zato su se šarlatani, lopovi i kriminalci namnožili kao komarci.

Veliki broj građana kao da se pomirio sa tim da žive život bez cilja, bez ambicije, bez određene svrhe.

Bespomoćno čekaju da vide šta im sudbina donosi. Postavlja se pitanje: Ima li nade za spas države i nacije?

A stara jevrejska izreka glasi:

– Novac izgubljen – ništa nije izgubljeno,

– Vreme izgubljeno – mnogo toga je izgubljeno,

– Nada izgubljena – sve je izgubljeno.

Autor je urednik Sportsko političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.