Kako je Šapić na „dođem ti“ mislio da plati udžbenike izdavačima

Ovako su u prenesenom smislu izdavači odgovorili gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću na ideju da daju Gradu udžbenike, a Grad će im već platiti kada stigne, odnosno tek 2024. godine, i to u osam rata.

Tako se atraktivna najava povratka nekadašnjeg roditeljskog standarda da dobiju besplatne udžbenike za mališane, i tako u kućnom budžetu uštede iznos koji može da ide i do 200 evra, raspršila brže i teatralnije nego što je izrečena.

Nepristojna ponuda dobila je čak i dozu bahatosti u tvrdnjii da je izdavačima poručeno da ako oni neće da pristanu na ovakav dogovor – ima ko hoće.

Da li je gradonačelnik mislio da time baci kosku oko koje će da se glođu, misleći da će se opredeliti za samo jednog izdavača kome će dati ceo posao, ili je možda planirao da se obrati Aleku Kavčiću koji je još pre njega uzeo da deci deli besplatne udžbenike, ali iz altruizma a ne zbog rejtinga, ostaje samo da nagađamo.

Šta god da je ideja, formalno pravno je neizvodljiva. Nastavnici imaju pravo da sami biraju po kom će udžbeniku predavati, odnosno ne može im se nametati štivo samo jednog izdavača, pa makar ono bilo potpuno besplatno za roditelje.

Grad će morati da se nagodi po sistemu – ili svi ili niko. Osim ukoliko se ne pribegne nekoj instant promeni dosadašnjih zakonskih rešenja, što bi u praksi bila samo nova doza bahatosti.

Još od kada su Feničani, pre skoro 3.000 godina, izmislili novac sličan današnjem (mada su se i ranije koristili razni slični, samo primitivniji vidovi novca) prihvaćeno je pravilo da svaki rad ili roba moraju biti adekvatno plaćeni.

Očekivanje da će izdavači pristati da bez ikakvih olakšica do kraja godine uredno plaćaju poreze državi, svoje radnike, autorska prava piscima udžbenika, štamparijama (kod kojih sada sve košta višestruko skuplje zbog velikog rasta cene papira) ispostavilo se potpuno besmisleno. A stav „ako nećete vi – ima ko hoće“ više je ličio na ucenu nego na pregovore.

Možda je dobar momenat da se gradonačelnik vrati deceniju unazad i da onoga koji ga je uveo u politiku pita kakvom je to magijom uspevao da iz gradske kase pronađe novac ne samo za besplatne udžbenike nego i za mnoge druge beneficije koje su davane trudnicama, učesnicima ratova devedesetih, invalidima… Ali, to sada nije lako uraditi pošto se i sam utopio u ponavljanje naprednjačke mantre da tada ništa nije valjalo.

U suprotnom moraće da sedne i smisli neko održivije rešenje za podizanje rejtinga u susret novim gradskim izborima, pošto ideja „dođem ti“ nije održiva.

Autor je urednik u Danasu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa