Kako je Vučić nadmašio i Femu iz Sterijine „Pokondirene tikve“: Lični stav Milojka Pantića

Meštani su blokadu pruge organizovali zbog mogućnosti da Ustavni sud Srbije u četvrtak 11. jula, usvoji inicijativu kompanije Rio Tinto i poništi odluku Vlade Srbije o ukidanju prostornog plana Jadar za eksploataciju litijuma u Podrinju.

Time je neustavni predsednik Srbije i zvanično objavio rat građanima kako bi realizovao ugovor iz 2018. godine sa poznatim svetskim uništavačem prirode Rio Tintom.

Objavili su nam rat – poručio je građanima Srbije Zlatko Kokanović preko društvenih mreža iz policijske marice.

O čemu se zapravo radi u ovom najnovijem pokušaju uništavanja Srbije?

Pokondiriti se znači pretvarati se da si nešto što nisi.

Neustavni predsednik Srbije u tome je nadmašio i Femu, glavnu junakinju komedije Jovana Sterije Popovića „Pokondirena tikva“.

Glumi da je državnik, a onda uđe u Skupštinu Ujedinjenih nacija ogrnut zastavom kao da je na fudbalskom stadionu.

Skorojević poreklom iz Čipulića kraj Bugojna u Bosni i Hercegovini, čim progovori, vidiš da je umišljena osoba malograđanskog načina života i shvatanja provincijskog ćifte, odnosno sitnog trgovca zelenaša, prostaka i primitivca.

Koji bi to državnik na planeti izgovorio pred novinarima sledeće reči: „Možda sam ludak, peder, bolesnik, majmun, ratni huškač, ratni zločinac, ali oni su lažovi, dokazani“ – kraj citata. Da nije tragično bilo bi smešno.

Čovek koji je na laž, prevaru, zloupotrebom demokratskih pravila i nasiljem, građanima Srbije ukrao državu i sve njene institucije, u svakodnevnom mlaćenju prazne slame, na svim medijima tvrdi da nikada nije slagao i nikada ništa nije ukrao, a u stvarnosti prisvojio je i privatizovao Narodnu banku i Budžet Srbije i tako postao sultan od Bruneja.

Sultan tog egzotičnog ostrva ima vlastodržačku svest i odgovornost pred građanima Bruneja.

Naš „sultan“ međutim, preselio se sa one šipke na severu Zvezdinog stadiona direktno u Predsedništvo na Andrićevom vencu u Beogradu.

Ništa drugo ne radi nego smišlja planove ili kako voli da kaže projekte, kojima će on i njegova bagra od kriminalaca i lopova opljačkati i uništavati Srbiju.

Sada je na redu prodaja Zapadne Srbije i Šumadije poznatom svetskom uništavaču prirode englesko-australijskoj korporaciji za eksploataciju ruda i metala Rio Tinto.

Da bi se to zamaskiralo i sakrilo od građana Srbije, svakodnevno se proizvode afere nasilja, ubistava i navodnih hapšenja u lažnoj borbi protiv korupcije, čak i visokih „državnih“ funkcionera.

Samo da se ne bi pričalo o protestima građana protiv prodaje Podrinja Rio Tintu za eksploataciju litijuma.

Danima i nedeljama piše se i priča o navodnom ubistvu male devojčice Danke u Boru, sve do najnovijeg slučaja napada islamskih vehabija na Izraelsku ambasadu.

A za to vreme „pokondirena tikva“ bez korena na mestu predsednika Srbije, u čuvenoj Fabrici veštačkih đubriva Zorka u Šapcu, gradi postrojenja za eksploataciju rude litijuma i stidljivo u novinama najavljuje da će kragujevačka fabrika automobila Zastava vrlo brzo početi proizvodnju električnih automobila.

Angažovaćemo najbolje stručnjake iz Nemačke, klikće neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika.

„Želim da pokažem koliko novca mogu da zarade, koliko poslova mogu da dobiju, koliko budžet Loznice može da bude veći, pa neka ljudi odluče“.

Zaista nema smisla više raspravljati sa umišljenim huliganom, uzurpatorom kompletne vlasti u Srbiji.

Jer on ignoriše mišljenje srpskih stručnjaka čak i onih iz SANU i traži mišljenje navodnih stručnjaka iz Nemačke u kojoj su najveće rezerve litijuma u Evropi.

Ali Nemačka država zbog ekoloških posledica ne eksploatiše litijum.

Skorojević iz Čipulića ignoriše i peticiju blizu 40 hiljada žitelja Loznice i Podrinja koji ne žele da im Rio Tinto uništi prirodu od koje žive.

Uostalom Miloš Obrenović je napravio državu Srbiju prodajući svinje, a ne litijum.

Takozvani predsednik ignoriše i podatak da ne postoji nijedna država na planeti koja se obogatila tako što je svoje rudno bogatstvo prodala drugim državama.

Krije od građana podatke da se litijum eksploatiše jedino u pustinjama Amerike, Australije i Kine. I više od toga.

Njegovi mediji kriju podatak da je srpski Parlament prepisao Zakon o rudnim eksploatacijama od afričkog Konga, najbogatije zemlje dragim kamenjem na svetu, a u isto vreme i jedne od najsiromašnijih zemalja Afrike.

Naša tzv. „tikva bez korena“ opsenjuje prostotu izjavama da će Rio Tinto pretvoriti Loznicu u Čikago, a svaki pismeni građanin može videti da je cena na svetskoj berzi za tonu litijuma 13.200 dolara, tona oraha 14.000, a tona svinjskog mesa 23.150 dolara.

Dakle, litijum je isplativiji od poljoprivrede samo za one koji su dobili novac da to propagiraju.

Ni u jednoj zemlji Evrope se ne kopa litijum. A slika Crvenog jezera u Gornjim nedeljicama u čijoj blizini se nalazi bušotina kojom Rio Tinto vrši ispitivanja, najbolji je dokaz u šta će se pretvoriti Srbija ako je Rio Tinto uzme pod svoje.

Uostalom da li je u pravu neustavni predsednik ili građani, lako je dokazati. Ali ne uz pomoć poligrafa kako on predlaže, već samo objavljivanjem tajnog ugovora koji je još 2018. godine u Londonu potpisala tadašnja premijerka Ana Brnabić.

Budu li građani Srbije dozvolili „pokondirenoj tikvi“ na mestu predsednika i prevaru zvanu Rio Tinto, onda dileme nema: Srbija kao država i Srbi kao narod i treba da nestanu. Hapšenjem građana u Loznici, međutim objavljen je rat građanima i treba se boriti.

Stanimo svi uz Udruženje „Ne damo Jadar“. Napravimo od njega politički pokret pod nazivom „Ne damo Srbiju“ i krenimo u oslobađanje naše lepe zemlje od političke mafije koja je uništava.

Osnovni zahtev pokreta „Ne damo Srbiju“ mora biti neopoziva ostavka Aleksandra Vučića i formiranje prelazne odnosno ekspertske vlade Srbije.

Bez toga Srbija će nestati jer će je rasparčati Kinezi, Rio Tinto, Arapi, Rusi i svi ostali koji se kriju iza tajnih ugovora.

Ovo je poslednja prilika da se lažni kleronacionalisti i fašisti spreče da Srbiju pretvore u svoju kriminogenu naslednu monarhiju i da vratimo Srbiju tamo gde joj je mestu – među civilizovane zemlje Evrope.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.