Kako me je napao direktor BIA

Poslednji put pre pojavljivanja u nedelju na otvaranju trim-staze na Bagdali u Kruševcu se u javnosti pojavio kada je otvarao istu trim-stazu samo po drugi put.

U nedelju je bio jubilarni treći.

Ništa to nije čudno u normalnim razvijenim evropskim i svetskim državama da jedan direktor bezbednosne državne agencije juri ulicom sa osam članova obezbeđenja i postrojava svoje partijske poslušnike kako bi svečano otvorio nešto ispred kamera svojih medija koje je oteo od grada i dodelio članovima svoje porodice u vlasništvo.

Uzgred, častio iz budžeta grada Kruševca te svoje privatne medije sa nekoliko miliona dinara ne bi li ga snimali, pratili, aplaudirali mu.

To je demokratska i civilizacijska vrednost koja se neguje u političkom životu svih razvijenih država kao npr. Severna Koreja, Belorusija, postojanih kao Atlantida.

Po ko zna koji put, pred medijima, direktor BIA Bratislav Gašić je targetirao nekog od opozicionih političara u Srbiji, a ovog puta spominjao i porodicu.

Da zanemarimo što je prošli put na svom privatnom propagandnom glasilu, Radio televiziji Kruševac, mahao mojom slikom i govorio o mojoj pokojnoj babi tokom protesta Protiv diktature.

Jako sam zabrinut za psihičko stanje gospodina Gašića, koji pokazuje prve simptome podvojene ličnosti.

U istom obraćanju, sa razmakom od par godina, od konstatacije da sam „lopov kao i svi iz opozicije“, da sam „uzimao pare iz budžeta grada onda kad sam bio na vlasti“, do konstatacije da sam „neradnik koga izdržava pokojna baba i koji uzima od oca pare za cigare“.

Dajte da definišemo da li me „plaća Đilas da radim to što radim“ ili sam spreman za „socijalnu pomoć koju mi nikada ne bih dao“, kako kaže direktor BIA?

I da mu pomognem bar malo. Ja nikada nisam bio u vlasti, niti na jednoj funkciji.

Ja razumem da se radikal i proevropski naprednjak u glavi Bratislava Gašića bore za dominaciju ali lično nisam poklonik ni jednog ni drugog, mada ih ima i previše.

Ta unutrašnja borba između dva „tako blizu, a tako daleko“ narativa se ne rešavaju rešenjem Agencije za borbu protiv korupcije koja je Bratislavu Gašiću izrekla meru zbog sukoba interesa i zloupotrebe službenog položaja onda kada je kao gradonačelnik Kruševca iz budžeta grada dao novac svojoj supruzi koja je vlasnik gore pomenutih pratećih kamera.

Ta borba se rešava u okviru institucija koje moraju da razdvoje mizoginiju i fašizam na dva različita krivična dela.

Da se zna zašto je „Bata preživljavao golgotu bez funkcije“, kako reče dragi nam predsednik SNS.

Kako se nije setio da ponovi „volim novinarke koje lako kleknu“, a nijednog helikoptera sa „alkoholisanim pilotom“ nije bilo u blizini, pa u nedostatku beba za slikanje izabrao je da „naslika“ moje dete.

„U inat neću da im izađem u susret i baš me briga što dolaze neki Mandići.“

Aludirajući na rekonstrukciju urušene osnovne škole „Vladislav Savić Jan“ u Parunovcu, koju pohađa moje dete i za čiju se rekonstrukciju već godinama borim.

Dakle, drage institucije i poštovana Zagorka, „novinarke koje lako kleknu“ je mizoginija, a „razni Mandići“ na osnovu kojih Bog lično odlučuje da li će popraviti školu ili neće jeste fašizam.

Nije baš toliki kao kada su decu Borka Stefanovića i Bobana Jovanovića pokušali da naprave siročadima ali svakako jeste.

Računam da direktor BIA ne konzumira organski paradajz iz Jovanjice, sa plantaže koju je obezbeđivala njegova BIA i čiji su vlasnici u posedu imali značke pomenute službe.

Iz pouzdanih izvora znam da se gospodin Gašić gadi sirotinje, a paradajz je ipak sirotinjska hrana, pa i poruka opoziciji „ne bih im ni socijalnu pomoć dao“.

Za Gašića zaista „ništa nije dovljno dobro ako nije“ ručak na svojoj privatnoj plaži u Grčkoj, hotel na Kopaniku, vile privatizovanih gradskih preduzeća na Jastrepcu, „a za burazera“ restoran u Pionirskom parku, sultaniju u Lomnici na hektarima, jer se odbojkaškog kluba Santos zasitio kao i problema sa kafom.

Jel’ to od plate?

Računam da direktor BIA ne voli ni obrazovanje pa zbog mene „samozvanog opozicionog lidera“ u Kruševcu kažnjava „za našu decu“ Parunovca koja pohađaju istovetnu školu kao i „razni Mandići“.

On, žalosti, svoju školu, kao i fakultet ne može ni da pronađe, pa trauma, šta li je.

I nemojte da psujete i pljujete direktore u prisustvu gradonačelnice i ministra. Sramota je.

To što je direktor BIA, Bratislav Gašić, izabrao baš mene, to je zato što Vučić i dalje bira na koje budžetske pare će smestiti svoju poslugu i ne sme da bude pasivan već da nađe neprijatelja, u političkom smislu razume se.

Ovog puta nije pogrešio i to u jedina ispravna stvar koju je uradio. Izabrao je pravog. Hrabro, direktore!

Ja direktorovu punoletnu decu u biznisu i roditelje neću spominjati. Nismo isti.

Hrabro, grade! Jer se od direktora svih vrsta ne treba plašiti. Smenjivi su.

Autor je član Predsedništva Stranka slobode i pravde, Kruševac