Kako mudro „ratovati“ protiv Vučića

Stiče se utisak da je većina učesnika na tim sastancima više zainteresovana za marketing, nego za dogovor.

Opoziciji kao da ne treba Vučić, ona sama sebe može da dovede u stanje potpune paralize i prosto očarava njihov vanserijski talenat da ne propuste priliku da propuste svaku priliku.

Odlučili su se na čekanje, na izbegavanje frontalnog sukoba sa Vučićem, jer kako mogu da sruše njegov legitimitet, kada nisu utemeljili svoj.

Izgledaju kao iscrpljeni brodolomnici koji čekaju da bogovi mora pošalju talas koji će ih skloniti sa pučine i izbaciti na kopno.

Nadaju se da će tim spasonosnim činom dobiti priliku da ponovo uzmu kormilo u svoje ruke, ne shvatajući da ih i bogovi i narod vide kao kapetane koji su sami krivi za potapanje sopstvenog broda.

Jednu istinu nikako da shvate – Vučića će pobediti onaj ko pobedu želi više nego što Vučić želi da ostane na vlasti.

To frazeološko Kolumbovo jaje deluje jednostavno, ali podsetimo se na šta je Vučić sve bio spreman kako da bi se domogao trona.

Njegov viralni Jutjub snimak na kojem muči svoje telo uz zarazni ritam Pussycat Dollsa nezgrapno pokušavajući da pokaže da je savladao osnovne korake Plesa do snova mnogi puštaju kada žele da ga ponize ili ismeju.

Ne shvataju da je to najočigledniji dokaz šta je taj čovek sposoban da uradi kako bi dobio makar i glas više od svog protivnika.

On odavno vodi svoj rat, pa ako je rat u toku, onda nam protiv njega ne trebaju foliranti i oportunisti. Trebaju nam ratnici.

Zato, obratimo se za pomoć neprolaznom Sun Tzuu.

Pet faktora nam pomažu da pravilno procenimo stvari.

Prvi je put, odnosno način da se građani motivišu i da prihvate ciljeve koji nude opozicioni lideri.

Drugi je vreme, odnosno tajming za pokretanje pobune koji je ponekad i krucijalan, jer žar otpora u Srbiji uvek tinja, pa „mani slamom preko vatre žive, ili ćeš sa tim vatru ugasiti, ili ćeš je većma raspaliti“.

Treći je teren, stavka koju opozicija najčešće zanemaruje, jer ma koliko pokušavali da zaliče na prosečnog Srbina opozicioni lideri više liče na oronulog klabera iz silikonske doline.

Komandovanje je suština ratovanja, ali poziciju komandanta morate zaslužiti svojom harizmom, poštenjem, inteligencijom, hrabrošću.

Trenutno ambiciozni amateri koji se igraju politike u raznorodnim pokretima potiskuju predsednike tradicionalnih stranaka sa političkog terena.

Bezlični nude sebe kao nova lica, providni predstavljaju sebe ko moralne čistunce.

Još gore, prosečni demonstrator-pešadinac smatra se sposobnijim, pouzdanijim, dalekovidijim i argumentovano potkovanijim od bilo kojeg lidera koji mu se nudi na opozicionom tržištu.

Ko tu kome da komanduje?

Poslednji faktor je disciplina, a o njoj je međ Srbljima bespredmetno govoriti.

Opozicija se često u napadu bespomoćnosti ili bezidejnosti rukovodi mudrošću Sun Tzua da je neprijatelja najbolje pobediti bez borbe.

Koliko puta smo čuli da će Vučić pasti sam od sebe, da će se uništiti implozijom moći koju ne može da kontroliše?

Iza tih reči kriju se politički lešinari koji su se maskirali u jastrebove. Oni nisu željni ni pravde ni slobode, već krvi i osvete.

Glumite nered u svojim redovima, a potom udarite na neprijatelja i iskoristite njegovu zbunjenost – ovo je jedino što opozicija primenjuje do saveta majstora ratovanja.

Ali, Vučić tim neredom nije zbunjen.

On je scenarista, montažer, producent i finansijer tog nereda, a zbunjenost prepušta sledbenicima opozicije koje će biti veoma teško, gotovo nemoguće, vratiti iz stanja rezignirane apstinencije.

Fact-check, bojkot je uspeo jer je ono malo opozicionih glasača izgubilo poverenje i u vlast i u opoziciju.

Jedino ih veliki impuls besa može vratiti u političku arenu, ali će, kada se i ako se vrate, tamo tražiti gladijatore, a ne filozofe i kalkulante.

I na kraju, Sun Tzu kaže da će pobediti onaj ko zna kada da se bori, a kada da se ne bori, da su vojne taktike kao voda koja beži sa visokih mesta, a ubrzava naniže, zato izbegavajte ono što je jako i napadajte ono što je slabo.

Ovaj savet bi koristio svima onima koji bez ikakve preke potrebe fokusiraju pažnju javnosti na spomenik Stefanu Nemanji.

Kritikovanje visine i veličine spomenika je pljuvanje uvis, na kraju pljuvačka završi na licu pljuvača.

Ismevanje kaiša, navodno satanističko gaženje krsta ili postavljanje mača zbog primedbe fantomskih Arapa – sve su to autogolovi zbog kršenja svih pet postulata mudrog ratovanja.

Tu jalovu diskusiju izbegavaju oni koji ozbiljno shvataju borbu protiv Vučićevog režima.

Ne zbog toga što je spomenička kultura neozbiljna tema ili što Stefan Nemanja ne zaslužuje grandiozan spomenik, već zato što je to namerno postavljeno minsko polje od prefriganih i iskusnih Vučićevih minera.

Oni sa uživanjem i osmehom Brzog Gonzalesa posmatraju kako jato Pataka Dača iz opozicije sami sebe dižu u vazduh neopreznim i samoubilačkim jurišem.

Korupcija je jedina pukotina koju treba napadati u tom čvrstom i visoko podignutom gardu. Korupcija će na kraju biti petlja koja će rasparati Vučićev sistem.

A gde je spomenik u svemu tome?

Nekada u vreme rata, gladi ili bolesti, a danas u vreme straha, krize i epidemije, magičnu formulu za vladara izumeo je, a ko drugi nego autor Vladaoca, ona glasi: „Ne znam da li će biti kriza u snabdevanju, ali znam, veoma visoko držaću zastavu nacionalne časti.“

Po toj antičkoj formuli što veći spomenik, to dublja kriza.

Zato, spremimo se.

Rat dobijaju mudri, a mudrost nas želi silovite i odvažne. Jer mudrost je žena i voli uvek samo ratnika! (Niče)

Autor je lekar toksikolog, član Glavnog odbora DS