Kako novosadski istraživači pobeđuju sušu bez države

Mere su skoro identične onima iz 2012. godine, istina u manjem obimu nego mere iz te godine. Ono što zabrinjava jesu procene stručnjaka da je ovogodišnja šteta veća od 1,5 milijardi dolara, što je nažalost poljoprivrednika približno obimu štete iz 2012. godine.

Ovogodišnja suša najverovatnije neće dovesti do ukupnog godišnjeg pada BDP-a Republike Srbije kao ona iz 2012. godine. Ipak dobrano će smanjiti rast BDP-a u 2017, jer šteta od ovogodišnje suše predstavlja oko 3,5% ukupnog BDP-a Srbije iz 2016. godine. Što se tiče planiranih mera, sve mere koje se donose nakon suše su kratkoročne. Odnosno samo mogu da omoguće poljoprivrednim proizvođačima da prežive do sledeće žetve. Efekat tih mera na ublažavanje šteta od suše u narednoj godini je nikakav.

Imajući u vidu klimatske promene i prognoze klimatologa da će u narednom periodu doći do daljeg smanjivanja padavina uz porast temperature vazduha, nama trebaju rešenja koja će umanjiti samu štetu na poljima prilikom ispoljavanja suše. Jedno od rešenja je ulaganje u sisteme za navodnjavanje, ali to zahteva velika finansijska ulaganja. U proteklih pet godina površine pod navodnjavanjem su beznačajno uvećane, baš zbog neophodnih velikih novčanih izdataka, iako su svi svesni da za izgubljene milijarde dolara zbog suše, možemo navodnjavati mnogo veće obradive površine nego sada. Nažalost agrarni budžet je skroman, a osiromašeni poljoprivrednici ne mogu tako velike investicije sprovesti bez podrške države. Stvaranje tolerantnih hibrida i sorti je još jedan način za ublažavanje efekata suše. Zahvaljujući našim institutima koji se bave ovim poslom imamo zavidne rezultate na ovom polju, ali kada nastupe ekstremne vremenske prilike, ni to nije dovoljno.

Poslednja istraživanja usmerena su na korišćenje najsavremenijih tehnologija kako bi rešili problem suše, koja predstavlja svetski problem. Mogu sa ponosom da istaknem da sam deo tima istraživača PMF-a i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji sprovodi istraživanja na temu primene nanotehnologije u poljoprivredi u pogledu ublažavanja štetnih posledica suše na biljke šećerne repe. Rezultati istraživanja ukazuju da su biljke tretirane nano česticama bile tolerantnije na nedostatak vode u kontrolisanim uslovima suše i objavljen je originalni naučni rad u renomiranom međunarodnom časopisu „PLOS One“. Ovo je jedan od prvih radova na ovu temu u celom svetu. Svetu u kom je deo trenutne industrijske revolucije i nanotehnologija. Da bi ovi rezultati i nanotehnologija postali komercijalni proizvod neophodna su dodatna istraživanja. Za njihovo izvođenje neophodno je vreme i novac. Nažalost izdvajanja za nauku u budžetu Republike Srbije su na izuzetno niskom nivou i istraživači ne raspolažu zadovoljavajućim sredstvima za efikasnije sprovođenje novih ogleda. Takođe u ovom momentu potencijal naših istraživanja nije prepoznat od strane pokrajinskih institucija, jer pokušaj da dođemo do novčanih sredstava za nastavak istraživanja iz pokrajinskih fondova za nauku i razvoj nije uspeo i celokupna finansiranja istraživanja se obezbeđuje iz skromnih finansijskih sredstava matičnih institucija kao i entuzijazmom i inventivnošću samih istraživača. Ipak, verujemo da će objavljivanje ovog rada i upoznavanje šire javnosti, kao i predstavnika vlasti, sa našim radom, omogućiti da u budućnosti mnogo lakše dođemo do finansijske podrške.

Autor je saradnik na Institutu za ratarstvo u Novom Sadu i član NSP