Stojim u redu ispred samouslužne, pametne kase u supermarketu.
One koja i progovori, kad zatreba.
Ispred mene je čovek srednjih godina, s maskom na licu i naočarima koje se magle.
Čekam da otkuca namirnicu po namirnicu, što se odužilo.
Uzeo je i nekoliko kesa i počeo da pakuje robu, što se takođe odužilo, pa je aparat postao nestrpljiv i požurivao ga.
Nekoliko puta čuje se podsećanje: Uzmite svoje artikle.
Kratka dramska pauza i onda ponovo: Uzmite svoje artikle.
Istina, glas je fin, ženski, skoro nežan, ali svejedno, može da iznervira.
Uzimam, evo, uzimam! glasno se brecnu čovek, što je bilo komično i simpatično.
Ali, žureći da sve namirnice strpa u kese, jednu je prepunio i nesmotreno oslonio na kesu s paradajzom, takođe prepunu, koja se nakrivi, te dva ploda izleteše iz kese i otkotrljaše se prilično daleko.
Čovek otprati pogledom odbeglo povrće, odmahnu rukom i sočno opsova, sad već vidno iznerviran.
Više ništa nije bilo smešno.
Napokon završi s pakovanjem i žurno napusti prodavnicu.
Paradajz ostade na podu.
A meni kroz glavu strujnu misao kako nam nervi postaju sve tanji.
Izgleda da smo pukli.
Danima već pokušavam da proniknem u mentalni sklop antivaksera.
Da se razumemo, jedno je ne želeti da se vakcinišeš iz bilo kojeg razloga – na njih se ovaj tekst ne odnosi.
Tiče se onih koji svesno i čak agresivno šire stav protiv vakcinisanja.
Pokušavam, dakle, ja, vakcinisana, da uđem u emotivno-misleći sklop nevakcinisanog antivaksera koji strasno mrzi vakcinu.
Već mesecima ne radi ništa drugo.
Samo mrzi.
Kao da se ničim drugim i ne bave već neprestano skupljaju informacije koje idu u prilog njihovim unapred utvrđenim stavovima, spajaju babe i žabe, svaštare po internetu, slažu i preslažu, pakuju kako im dođe, prema trenutnom raspoloženju, i onda „robu“ s mnogo toksičnih sastojaka otpremaju kroz društvene mreže, mobilne aplikacije, medije.
Drugim rečima, vakcina je njihova opsesija.
A kada si nečim opsednut, to znači da je objekat tvoje opsesije zasenčio čitav tvoj razum.
Naravno, postoje korisne opsesije, ako se bavite umetnošću ili naukom, koje vam pomažu da stvorite delo, ali sve druge opsesije nose destrukciju.
Sa vakcinisanima stvar stoji drugačije.
Nema nikakve opsesije.
Mi bismo samo da zavrnemo rukav, primimo vakcinu, odemo kući i nastavimo život koliko god je moguće normalan.
Pošto ne možemo reći da su antivakseri naš lokalni fenomen – ima ih po celom svetu, valjda zato što je čovek sazdan od istog materijala, bez obzira na geografsko poreklo i boju kože – još je veći izazov otkriti šta im je zajedničko, koji im je zajednički imenitelj, a on sigurno postoji.
Obično se smatra da je među njima najviše desno orijentisanih, ali čini mi se da političko opredeljenje nije esencijlna supstanca koja ih povezuje.
Kao ni stepen obrazovanja, jer se ne može reći ni da u toj grupi nema obrazovanih ljudi, čak i lekara, na sreću, vrlo malo.
Sve u svemu, takoreći jedan matematički problem sa skupovima.
Mnogo je preseka, unija, podskupova – vrlo zamršeno.
Zato napuštam geometriju i posežem za psihologijom. Šta, dakle, ujedinjuje antivaksere, koja psihološka komponenta?
Da li je to strah koji je u korenu svih emocija?
U ovom slučaju strah od novine, nije važno što iza novine stoji čitava nauka i medicina i što je samo nova vakcina, jer je i virus nov, ali ne i sama vakcina kao civilizacijska tekovina.
Nove tehnologije, tajni sastojci, nešto je tu sumnjivo, a sumnjiv je i virus.
On je pogotovu sumnjiv.
Da li je uopšte virus ili se samo pretvara da je virus, možda je otrov bačen iz aviona.
I tako unedogled sa sumnjama, a sumnja je… zna se čije čedo.
Ali, da batalimo metafiziku, da se vratimo na teren psihologije, gde izgleda ima prilično materijala za našu analizu.
Dobro, strah, ali ne može biti samo strah.
Deluje suviše jednostavno. Možda da zagrebemo i po karakteru jednog prosečnog antivaksera.
Tu nalazimo potrebu da budeš u nekoj manjini, izvan krda, jer ti je tu prilika da budeš zapažen.
Prvi u selu.
Tako dolazimo i do potrebe da budeš važan i primećen.
Dobro, i to može biti donekle ljudski, svet je jedan veliki „vašar taštine“.
Ali otkud toliko agresije?
Da li zato što su sebe ubedili da su žrtve?
Da su im ugrožena osnovna ljudska prava, između ostalog, pravo da ne nose maske, da tako uđu i u kafanu kad im se prohte, i naruče rakiju.
Međutim, ugroženost manjine, gospodo antivakseri, kao povod i opravdanje za agresiju, nažalost, izlizana je kategorija.
Mnogo je takvih neslavnih primera iz istorije.
I, da se vratim na početak priče, na kupca u samoposluzi koga je iznervirirala kasa, i da zaokružim svoju analizu bića jednog prosečnog antivaksera.
Da podsetim, tragala sam za zajedničkim imeniteljem grupe.
Za vezivnim tkivom.
Za nečim što ih drži u skupu, za formulom jedinjenja određenih sastojaka, možda samo u promenljivim količinama.
Evo moguće formule: Strah plus potreba za izdvajanjem od većine po svaku cenu plus potreba za nametanjem svog mišljenja po svaku cenu plus potreba da se istakneš po svaku cenu plus odustvo empatije plus slabi nervi.
Kao u našeg prijatelja sa početka priče.
A zašto slabi nervi?
Zato što ne znam kako sebi drugačije da objasnim nedostatak strpljenja i volje da saslusaš argumente stručne javnosti, naučnika i lekara, usled čega se neurotično i kukavički lepiš za sporadične, neutemeljene i nedokazane informacije, tek da bi, nesvesno, što pre udovoljio onom strahu, kao jednom od sastojaka jedinjenja, a onda i ostalim komponentama, jer ti se iznenada ukazala prilika da se oslobodiš tereta anonimnosti i mase i da na brzinu zagrizeš malo kolača slave, makar i negativne.
Za istinski doprinos društvu, uz javno priznanje, potrebno je osim talenta, mnogo, baš mnogo rada, vremena, odricanja, strpljenja.
Nemaš ti nerava za to, druže antivakseru, priznaj to sebi.
Stavi prst na čelo pre nego što počneš da bljuješ vatru i obiđi bolnice i groblja.
Ono što je možda utešno jeste da je fenomen antivaksera suštinski efemeran.
Kad pandemija jednom prođe, zaćutaće. Više i neće biti važno ko je bio ko, važno će biti samo jesmo li preživeli. Nauka će ići dalje, a nastaviće se i borba dobra i zla, zato što je večita.
Autorka je književnica i slobodna novinarka
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
