Kako pokrenuti upravni spor protiv države

Ovih situacija ima toliko da ih je gotovo nemoguće nabrojati a isto toliko ima i lica koja u ovim postupcima odlučuju o našim pravima i obavezama. Kako tu ima mnogo mesta da se zakon povredi na našu, te kako je pravo na sudsku zaštitu jedno od osnovnih prava to u najvećem broju nezakonitog postupanja postoji i pravo na pokretanje upravnog spora.

Siže:

1) Upravni spor se može pokrenuti zbog nezakonitog postupanja uprave kao i tzv. ćutanje uprave – kada nadležno telo ne postupi ili ne odluči u zakonskom roku.

2) Upravni spor se pokreće tužbom s tim da je po pravilu potrebno da je pre toga uloženo odgovarajuće pravno sredstvo u redovnom postupku ( žalba ili npr. zahtev za zaštitu prava komisiji za javne nabavke) osim ukoliko je po zakonu isključeno pravo žalbe (npr. kod odluka Vlade RS) ili uopšte nema odgovarajućeg postupka (npr. kod odluke o isključenju iz udruženja).

3) Rok za tužbu je po pravilu 30 dana od dana prijema akta koji se osporava dok kod tužbe za ćutanje i nema posebnog roka ali je potrebno urgirati kod nadležnog tela i sačekati 7 dana pre podnošenja tužbe.

4) Tužba ne odlaže izvršenje akta (npr. mora se platiti porez bez obzira na tužbu) ali se to može tražiti ako trpite teško nadoknadivu štetu.

5) Ako tužba ne bude odbačena zbog formalnih razloga (propuštanje žalbe, propuštanje roka itd.) upravni sud sprovodi postupak i donosi svoju odluku – nadležna tela su dužna da primene pravna shvatanja iz iste kao i da uvaže primedbe suda.

6) U slučaju da upravni sud postupi suprotno zakonu, moguće je obraćanje i Vrhovnom Kasacionom sudu a moguće je i ponavljanje postupka pred upravnim sudom.

1) Kada se može pokrenuti upravni spor

Kao što smo napomenuli, postoji mnoštvo situacija koje mogu dati osnov za upravni spor a ubedljivo najčešća u praksi uključuje da ste: 1) dobili rešenje (npr. porez na imovinu), 2) žalili ste se drugostepenom organu (npr. min. finansija) i 3) dobili odluku kojom se odbija ili odbacuje vaša žalba. U toj situaciji imate rok od 30 dana da pokrenete upravni spor tužbom upravnom sudu.

Pored ove, postoje situacije kada zakon ili (a) ne dozvoljava žalbe (npr. na rešenja Vlade RS) ili (b) ne postoji drugi mehanizam sudske zaštite (npr. isključivanje člana udruženja). Tada se možete odmah obratiti tužbom upravnom sudu jer postupak žalbe nije ni propisan.

Upravni spor se može pokrenuti i u slučaju kada smatrate da je: (a) nadležno telo nezakonito izvršilo faktičku radnju (npr. umesto da sruši šupu srušilo garažu i sl.) ili (b) ako su javne usluge pružane neredovno ili mimo propisanog kvaliteta (npr. neredovno odnošenje otpada ili loš kvalitet vode). U ovim situacijama morate: (1) prvo podneti prigovor tom telu (javno preduzeće…) pa (2) ako niste zadovoljni odlukom izjaviti žalbu drugostepenom organu (ministarstvo/ grad /opština ili dr.) i (3) tek ako vam žalba bude odbijena ili odbačena možete uložiti tužbu upravnom sudu.

Na kraju, tu su i situacije tzv. ćutanja uprave, tj. nedonošenja odluke u zakonskim rokovima. Ovaj osnov podrazumeva da je ćutao najviši mogući organ kome ste mogli da izjavite pravno sredstvo (uglavnom žalba). Tako npr. ako vam Katastar ne donese rešenje o upisu u zakonskom roku onda morate prvo izjaviti žalbu centrali RGZ pa tek ako ni centrala ne odluči o u zakonskom roku tek onda možete uložiti tužbu Upravnom sudu i to protiv centrale.

2) Kako se pokreće upravni spor

Već smo naveli da se upravni spor pokreće tužbom, ali kako je upravni sud zatrpan mnogobrojnim predmetima, predviđena su i formalna pravila u pogledu sadržine tužbe i njenih priloga koja zavise od vrste tužbe. Zajednička pravila podrazumevaju: (1) prethodno podnošenje redovnog pravnog sredstva (npr. žalba, prigovor), (2) preciziranje nadležnog tela, (3) dobro obrazložene razloge, dokaze, predlog šta se traži od suda i (4) eventualno priložiti punomoćje (ako vas neko zastupa – npr. advokat).

Situacija je jednostavnija kod tužbe zbog nezakonitog postupanja jer je potrebno: paziti na rok za tužbu od 30 dana od dana od prijema akta koji napadate i priložiti i kopiju akta koje napadate. Kod ćutanja uprave, nisu propisani rokovi za predaju tužbe jer i nema akta koji se napada ali je zato potrebno:

1) Po proteku zakonskog roka za izdavanje akta (uglavnom 60 dana) nadležnom telu (uglavnom drugostepenom) podneti tzv. urgenciju u kojoj ga pozivate da u daljem roku od 7 dana od dana prijema urgencije donese svoju odluku,

2) Ako nadležno telo ne postupi po vašoj urgenciji onda možete podneti tužbu upravnom sudu ali morate joj priložiti: (1) vaš zahtev za donošenje odluke, (2) navedenu urgenciju, (3) dokaze o predaji navedenih zahteva i urgencije (prijemni pečati, povratnice…).

U svakom slučaju, tužbu sa prilozima predajete direktno upravnom sudu a u dovoljno primeraka za sve uključene: sud, tuženo nadležno telo i eventualno zainteresovana lica kao lica kome bi poništaj napadnutog akta neposredno bio na štetu (npr. ako se žalite na rezultate konkursa za dodelu stana pa maksimum poena koje biste mogli dodatno da dobijete znači da bi 1 lice palo ispod crte).

3) Koje dejstvo ima predaja tužbe

Za razliku od žalbe tužba upravnom sudu po pravilu neće odložiti npr. predaju stana učesniku konkursa iznad crte ili vašu obavezu da platite porez. Međutim, ako biste dokazali da: (1) bi vam izvršenje nanelo teško nadoknadivu štetu i (2) da odlaganje nije protivno javnom interesu (npr. ne dugujete milione poreza), niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu – onda bi sud mogao da naloži odlaganje izvršenja do okončanja upravnog spora. Isto tako, možete se sudu obratiti i pre nego što podnesete tužbu sa malo izmenjenim zahtevom u kojem od suda tražite da odloži izvršenje akta koji ćete ubrzo potom napasti tužbom. Ovo možete ako: (1) se radi o hitnom slučaju ili (2) žalba po zakonu ne odlaže izvršenje a postupak po žalbi traje.

4) Šta se dalje dešava sa tužbom

Kada predate tužbu sudija pojedinac proverava da li su ispunjeni formalni uslovi od kojih su najbitniji: (1) da li ste tužbu podneli posle roka od 30 dana (2) kod ćutanja uprave – da li ste tužbu podneli sa svim propisanim prilozima ili pre nego da ste uložili urgenciju i sačekali 7 dana, (3) da li vas osporeni akt bilo kako negativno pogađa, (4) da li ste izjavili pravno sredstvo koje ste mogli (npr. da se ne radi o rešenju Vlade RS). Ako nešto od ovoga nije ispunjeno, sud će odbaciti tužbu ali ćete imati pravo da uložite prigovor u roku od 8 dana i to istom sudu s tim da sada umesto sudije pojedinca prigovor ocenjuje veće. Ako tužba prođe ove inicijalne provere, sud je po pravilu šalje na odgovor tuženom. U toj situaciji, tuženi može da prizna tužbu i donese odluku kada će vas sud pozvati da se izjasnite u roku od 15 dana. Ako ste zadovoljni ili ako ne odgovorite, postupak se obustavlja rešenjem suda. Ako niste zadovoljni i to prenesete sudu, postupak se nastavlja pa sud dalje može da održi usmenu raspravu, izvede dokaze i nakon toga donosi odluku.

5) Koje i kakve odluke donosi upravni sud

Upravni sud po pravilu ne odlučuje o samoj suštini već utvrđuje koje su nezakonitosti preduzete, iznosi svoja pravna shvatanja i daje primedbe koje je nadležno telo dužno da primeni kada bude ponovo odlučivalo. Vi možete odmah tražiti od suda da sam presudi ali će sud to učiniti ako nađe da predmet to dozvoljava i ako ne uključuje diskrecione nadležnosti nadležnih tela. U svakom slučaju, ako sud usvoji tužbu i donese presudu, nadležno telo je dužno da postupi po primedbama i u skladu sa pravnim shvatanjem suda. Ako tako ne učini, vi se onda možete ponovo obratiti sudu i zahtevati od suda da sam presudi (dodeli vama stan, poveća vam penziju). Ovo pravo imate i ako nadležni organ po prijemu odluke suda ne učini ništa u roku od 30 dana. Ali, dužni ste da ih i tada opomenete i date rok od dodatnih 7 dana pre nego da zahtevate od suda da odluči umesto nadležnih tela.

Takođe, u svim ovim slučajevima kašnjenja ili uopšte nepostupanja po odluci suda, imate pravo da u parničnom postupku potražujete naknadu štete koju trpite zbog ovakvih postupaka nadležnih tela a propisana je i mogućnost novčanog kažnjavanja odgovornih lica od strane upravnog suda.

6) Koji pravni lekovi vam stoje na raspolaganju protiv odluka Upravnog suda

Kako je u pogledu sudskog odlučivanja pravilo da postoji višestepenost odlučivanja, Zakon o upravnim sporovima predviđa mogućnost obraćanja Vrhovnom Kasacionom sudu u slučaju da su odluke upravnog suda obuhvaćene određenom nezakonitošću. Ovaj pravni lek, iliti zahtev za preispitivanje sudske odluke, možete podneti protiv presude upravnog suda ili pak na rešenje kojim je potvrđeno odbacivanje vaše tužbe (ako navodno ne ispunjava formalne uslove navedene iznad). Rok je 30 dana od dana prijema odgovarajuće odluke. Vrhovni Kasacioni sud postupa slično kao i upravni sud s tim što ovde nema mogućnosti održavanja usmene rasprave već se odlučuje po stanju u spisima predmeta.

Moguće je i da se nakon postupka pred upravnim sudom ustanovi postojanje određenih činjenica ili isplivavanja novih dokaza o kojim niste mogli imati saznanja u toku inicijalnog postupka. Takođe je moguće i da odluka upravnog suda bude doneta na osnovu nezakonitih radnji učesnika u postupku (prevara zastupnika, lažan iskaz svedoka), sudije, zapisničara.

U tim situacijama, kao i u pojedinim drugim možete predati tužbu kojom tražite ponavljanje postupka i to po pravilu u roku od 30 dana od saznanja za razlog za ponavljanje postupka. Tužba se predaje upravnom sudu koji je dužan da odredi ponavljanje ako makar učinite verovatnim postojanje osnova. Ako se ovo ustanovi, dalji tok postupka je manje više isti kao i kod inicijalnog podnošenja tužbe.

Autor je advokat