Kako pospešiti odliv mozgova

Obavestio nas je i „da je po osnovu dva poziva do sada na projekte uključeno 1.157 mladih istraživača.“ Takođe je podsetio „da Ministarstvo podržava uključivanje istraživača povratnika iz inostranstva na projekte koji se realizuju u tekućem ciklusu istraživanja“ i da su u „protekle dve godine u Srbiji nastavljena ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke.“ Tom prilikom je svečano obeležen prijem naše zemlje u punopravno članstvo u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN).

Činjenica je da je srpska nauka prepoznata u svetu. Univerzitet u Beogradu je već godinama pozicioniran na prestižnoj Šangajskoj listi dok se od prošle godine na njoj pozicionirao i Univerzitet u Novom Sadu. Kao što je rečeno, sredinom decembra prošle godine srpska naučna zajednica dobila vredno hvale priznanje – Srbija je postala 23. punopravna članice prestižne Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Kuriozitet je da je naša država, uz visokotehnološki razvijene privrede kao što su Izrael, Norveška i Švajcarska, jedina punopravna članica CERN-a koja istovremeno nije članica Evropske unije. Za ovo postignuće su najzaslužniji Univerzitet u Beogradu (Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Institut za fiziku u Beogradu i Fizički fakultet) i Univerzitet u Novom Sadu (Prirodno-matematički fakultet).

Sa druge strane, svega desetak dana pre našeg prijema u punopravno članstvo CERN-a, na javnu raspravu je dat Nacrt zakona o nauci i istraživanjima. „Nagrada“ za ove postignute uspehe je krunisana članom 126. ovog Nacrta (nemam informaciju da je u međuvremenu na osnovu javne rasprave ovaj član preformulisan ili izbrisan) kojim se predviđa da istraživači u institutima i centrima pri fakultetima, pa samim tim i u institutima i centrima pri pomenutim fakultetima koji su najzaslužniji za ovaj veliki uspeh, ostanu bez tih pozicija sa neizvesnim ishodom njihovog budućeg zaposlenja – država daje samo šture preporuke kako da oni budu angažovani u budućnosti bez preuzimanja bilo kakve finansijske obaveze. Država preporučuje da, u skladu sa mogućnostima, fakulteti jedan broj ovih istraživača prevedu u nastavnička zvanja. Naravno, pitanje je da li su fakultetima uopšte potrebni novi nastavnici i da li za to ima novca, jer će finansiranje ovih pozicija pasti na teret fakulteta. Potom, instituti koji su pravna lica (dakle oni koji nisu pri fakultetima), u obavezi su da naprave procenu potreba za angažovanje ovih istraživača. Jasno, ishod procene se ne može prejudicirati jer im, sasvim je moguće, niko neće biti potreban. Dalje, preko Fonda za nauku Republike Srbije će, po za sada nepoznatim kriterijumima, biti finansirano angažovanje 20% najboljih istraživača koji su prethodno izgubili posao. Za ostale će se, kako se navodi, stvoriti uslovi da deo njih bude angažovan u privredi ili u institucijama koje će Republika Srbija tek osnovati i sve to u skladu sa potrebama našeg budućeg razvoja kojeg, kao i do sada, verovatno neće ni biti. Poslednji stav ovog člana glasi: „Od dana stupanja na snagu ovog zakona, fakulteti i inovacioni centri ne mogu angažovati istraživače u istraživačkim i naučnim zvanjima. Angažovanje istraživača u istraživačkim i naučnim zvanjima na inovacionim projektima predviđeno je zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost.“

Dakle, stupanjem na snagu ovog Zakona fakulteti više neće moći da angažuju istraživače čime će ostati bez značajnog naučnog kapaciteta sa otvorenim pitanjem da li će njihovi instituti i centri opstati. Jasno je da će i mladi istraživači među ovih 1.157 o kojima govori ministar, a koji su angažovani pri fakultetima, ostati bez tih pozicija.

Opet, iako će istraživači pri fakultetima će ostati bez posla, država planira da osnuje kvazi javno preduzeće pod nazivom Fond za nauku Republike Srbije u kojem će se za stalno zaposliti neki drugi ljudi Takođe, ovaj Fond će imati ad hoc komisije koje će donositi programe projekata umesto da se time bavi onaj kome je to i posao – resorno ministarstvo. Isto tako, novina je da se ovim Nacrtom prelazi na institucionalno finansiranje instituta u statusu pravnih lica, dok nastavnici na fakultetima ostaju na projektnom finansiranju za koje će očigledno, zbog novouvedenog institucionalnog finansiranja, sada biti obezbeđeno daleko manje sredstava.

Kada su u pitanju ulaganja u nauku, samohvalospevi o stalno rastućim investicijama su verbalne prirode. Činjenica je da su se ulaganja u nauku povećala u apsolutnom iznosu, ali je isto tako činjenica da se udeo ovih ulaganja u BDP-u zapravo smanjio. Naime, Predlogom Zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. bilo je predviđeno ulaganje u razvoj nauke i tehnologije (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) u iznosu 15,2 mlrd. dinara što je bilo jednako 0,36% BDP-a. Nakon toga, Predlogom za 2017. 15,7 mlrd. dinara što je takođe bilo jednako 0,36% BDP-a, Predlogom za 2018. 18,2 mlrd. dinara što je bilo jednako 0,39% BDP-a i konačno Predlogom za 2019. 19 mlrd. dinara, što je jednako najnižih do sada 0,33% BDP-a.

Poznato je da najnaprednije zemlje sveta masivno investiraju u istraživanje i razvoj. Prema podacima Unesco Institute for Statistics, prosek ovih investicija (zbirno državni i privatni sektor) za svet iznosi 1,7%, Evropu 1,9% i zemlje Centralne i Istočne Evrope 1% BDP-a. Sa druge strane, u istraživanje i razvoj Srbija ulaže više nego nezadovoljavajućih 0.86% BDP-a, što je duplo niže u odnosu na svetski prosek, 55% niže u odnosu na evropski prosek i za 15% niže u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Poređenja radi, barem kada su u pitanju izabrane zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su sada članice Evropske unije, Slovenija ulaže 2,2% BDP-a, Češka 2%, Estonija 1,5% i Mađarska 1,4%. Srbija je, po ovom pokazatelju, negde u sredini, na nivou Hrvatske (0,86% BDP-a), Litvanije (0,85% BDP-a) i Bugarske (0,80% BDP-a). Međutim, ova pozicija je, pre svega, posledica niskog nivoa domaćeg BDP-a. Zbog toga, kada u obzir uzmemo ova ulaganja per capita gde Srbija ulaže $131, daleko zaostajemo za Litvanijom koja ulaže $251 ili Hrvatskom koja ulaže $201, da ne pominjemo Sloveniju ($665), Češku ($587), Estoniju ($380), Mađarsku ($328) i Poljsku ($268).

Da zaključim, suprotno verbalnim zalaganjima, dela govore suprotno. Ovim zakonskim rešenjima se dodatno pospešuje odliv mozgova, sa pratećim, izrazito negativnim efektima po razvoj nauke, privrede i kvalitet domaćih institucija.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu