Kako povratiti izgubljeni ugled srpske advokature?

Sa druge strane, ne postoji nijedan razlog koji advokatsku komoru sprečava da u društvu ima položaj, ugled i autoritet Srpske akademije nauka i umetnosti.

Recept za ugled advokature su tri ključne stvari.

Prvo, ugledni advokati na komorničkim funkcijama kojih se, za razliku od dosadašnjih, nećemo stideti. Dalje, advokatske komore moraju da rade stvari korisne za društvo čiji su deo. Najzad, aktivnosti komora se moraju adekvatno predstaviti najširoj javnosti.

I

Dobro mišljenje javnosti o nekoj grupi ili organizaciji nastaje tako što je predstavljaju ugledni članovi, koji su prisutni u javnosti ispred te grupe ili organizacije i koji rade stvari koje javnost smatra značajnim i korisnim.

Prosečan komentator vesti na portalima, nažalost, advokate uglavnom vidi kao sebične oportuniste. Vesti o napadima na advokate izazivaju lavinu malicioznih i zluradih komentara. Najveći strah današnjeg klijenta je da ga advokat ne „proda“ suprotnoj strani. Taj strah zna da bude opravdan.

Advokat mora biti neko sasvim drugačiji.

Advokat treba da bude učen, da poznaje pravo i praksu, da bude odlučan i hrabar. Svojem klijentu mora ulivati poverenje i sigurnost. Mora biti moralno čvrst, lojalan, beskompromisan, nezavisan od države, moćnika i drugih interesa. Advokatsku tajnu advokat mora da nosi u grob. Svoje usluge mora naplatiti po unapred poznatoj ceni.

Advokat za klijenta mora da „gine“ i interese klijenta stavi ispred svojih, a ne da klijentu u pola cene krade vikendicu na vratima pritvora. Idealno i da nema blokiran račun, ili bar da blokada nije milionska kao kod trenutnog predsednika beogradske komore.

Advokatska komora personifikuje advokaturu i ima važnu društvenu funkciju, dok advokatsku komoru personifikuju komornici – advokati na najvišim funkcijama u njoj. Oni moraju da budu najbolji koje imamo.

Dobri stručnjaci, uvaženi intelektualci, nezavisni od države i režima, otporni na pritiske i hrabri, prepoznati kao moralni i časni. Za sobom moraju imati istoriju interesovanja za pitanja važna za društvo – za nezavisnost advokature i pravosuđa, vladavinu prava, javnu odgovornost, a protiv korupcije. Njihova istorija zalaganja za društvene vrednosti i stečeni javni ugled moraju ih obavezivati da komorničku funkciju vrše celishodno, racionalno, domaćinski i časno.

Imamo li danas u komori takve?

Pre par godina, Advokatska komora Srbije je ustanovila plaketu advokata Dragića Joksimovića, koji je svojevremeno Dražu Mihailovića branio malo odlučnije nego što je to vlast od njega očekivala. Zbog toga je i sam robijao i ubijen. Ne bih ulazio u kontroverze oko ličnosti Dragićevog klijenta, ali ovakva plaketa ima ozbiljnu težinu.

Kojem današnjem komorniku bi se takva plaketa mogla dati, a da se ne isprlja njeno časno ime?

Šibicaru koji juri proviziju za kupovinu zgrade komore? Lažnom doktoru na paušalima javnih preduzeća? Predavaču advokatske etike koji laže i bivšoj ženi krade slike? Naprednjačkom poltronu koji servilno traži skute ministarke pravde?

Možda pregovaračima u protestu protiv notara koji toliko dobro ispregovaraše da jedna od njih posle i sama postade notar? Ili pak plaketu časnog imena dati najvišim disciplinskim sudijama i tužiocima advokatske komore koji „botuju“ za komorsku vlast na advokatskim Viber grupama?

II

Komora ne treba da se bavi politikom, naročito ne dnevnom politikom ili strančarenjem, ali u društvu u kome je politika sve, advokatura i njena komora, ne smeju ćutati ni bežati od pitanja koja društvo najviše tište.

Previše često okolnosti koje su aktuelne, a tiču se budućnosti našeg društva u celosti, pa i nas kao advokata, nalažu da makar komora Beograda, kao najveća advokatska komora na Balkanu zauzme jasan stav.

Svesni smo svi da je sistem urušen do mere neprepoznatljivosti te da su uloge institucija svedene na prostu formu čiju sadržinu ispunjavaju uglavnom nestručni i neetični ljudi koji deluju po nalozima izvršne vlasti u političke svrhe, a što i advokatima neretko stvara velike probleme, dok građani trpe posledice.

Baš zbog svih tih navedenih razloga advokatski komornici moraju biti istinski nezavisni od države i otporni na sve vrste pritisaka. Upravo advokatura, kao profesija pravde u kritičnim situacijama mora da uputi poruku celom društvu, pa i institucijama koje ga uređuju vezano za oblast društvenog života kojom se mi advokati bavimo, a to je, u najširem smislu reči, vladavina prava.

U zemlji koju razjeda korupcija i čiji narod je gladan pravde, advokatura i njena komora ne smeju kao sada biti „partner države“, tj. krpa kojom vlast briše patos u ministarstvu pravde, već istinski nezavisan korektivni faktor visokog društvenog ugleda i autoriteta.

Da bi izašla iz pozicije nezameranja, konformizma i nemoći, advokaturi mora razvrgnuti to „partnerstvo“ sa državom, a to ne mogu učiniti dosadašnji komornici koji kroz funkcije traže državne privilegije ili imaju „putera na glavi“.

Da li visok ugled u društvu može imati advokatura čiji komornici po nalogu izvršne vlasti i na štetu svoga članstva, smanje stavke advokatske tarife koje najviše koštaju državni budžet, jer vlast u tim oblastima najviše krši prava građana? Ili advokatura čiji komornici štite od tužbi banke, državu i komunalna preduzeća progonom sopstvenih kolega koji podnose tužbe protiv svih njih?

Advokatura i komora koja želi da ima autoritet i ugled nacionalne akademije nauka mora da štiti narod od države, a ne državu od njenog naroda.

III

Advokaturi je, najzad, potrebna pravilna strategija komunikacije sa javnošću koju ne treba da vode samo advokatski komornici već profesionalci za tu oblast.

Ugled advokature ne stiče se na tajnim sednicama gde se rade komornička nepočinstva, na besplatnim ručkovima, tajnim sastancima sa žbirovima izvršne vlasti i „Udbe“. Ugled advokature stiče se pred očima javnosti kojoj se otvoreno, bez nečasnih kompromisa i bez straha od vlasti, saopštavaju stavovi advokature o najbitnijim društvenim pitanjima.

Rukovodstva komora, umesto bežanja od novinara i javnosti, moraju podići nivo medijske pismenosti i povećati prisustvo u medijima i na društvenim mrežama. Transparentnost u radu i odgovoran odnos prema javnosti i medijima mogu doprineti boljem razumevanju uloge advokata u društvu.

IV

Tek kada ova tri uslova budu ispunjena, advokatura se može baviti stvarima kojima bi se inače bavila da su stvari normalne i kojima će se advokatura nadam se baviti nakon narednih komorskih izbora.

Advokatura mora stalno jačati etičku odgovornost, ali postojeća pravila advokatske etike, pisana su u osvit naprednjačke ere za poslušničku profesiju usmerenu na vlast i državu. Ona se mora hitno reformisati za advokaturu kao slobodnu profesiju usmerenu na klijenta.

Kontinuirano profesionalno obrazovanje takođe je važna, a zanemarena stavka koja danas postoji u vidu puke forme. Advokate treba obučavati za kritičku misao, konstantno preispitivanje i slobodno i delotvorno zastupanje koje može da promeni unapred zacrtani tok postupka u neslobodnom pravosuđu, ne za konformizam i poslušništvo kako je to sada slučaj.

Prijem u redove advokata mora biti predmet strožeg etičkog promišljanja, ali kako to izvesti u trenutnim okolnostima gde sve uzde drže najgori i u kojima se sličan sličnom raduje?

Kao društvo smo nedavno propustili priliku da iniciramo neke promene, ali nadam se da advokatura neće ponoviti istu grešku te da će ona uskoro biti predvodnik promena.

Nadam se da će od narednih izbora komore da vode advokati kojima se možemo ponositi i da će se komore baviti aktuelnim pitanjima vladavine prava koja razaraju ovo društvo.

Nadam se i da će sve ono što advokatura radi biti od strane komora adekvatno i otvoreno predstavljeno javnosti.

Tek kada te tri stvari budu ispunjene, advokatura će moći da izgradi ugled i društveni autoritet koji kao samostalna i slobodna profesija zaslužuje, ugled jednak ugledu nacionalne akademije nauka i umetnosti.

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.