Foto: Privatna arhivaU bilo kojoj raspravi o srpskoj opoziciji pre ili kasnije dođe se do pitanja ko je prava, a ko lažna opozicija.
Još nije jasno ko uspostavlja kriterijume, ko izdaje sertifikate i ko ima monopol nad istinom, ali čak ni radikali nisu tako detaljno prebrojavali krvna zrnca devedesetih koliko danas pojedini lideri insistiraju na opozicionoj čistokrvnosti svojih potencijalnih partnera.
Novi princip beskonačne deobe u opoziciji jeste odluka o bojkotu junskih izbora koja se tumači kao prelazak preko Crvenog mora naroda (u ovom slučaju opozicije ili njenih lidera) koji je poverovao da je Božjom voljom izabran i vođen.
Daleko iza tih izabranih i daleko od obećane zemlje ostao je zli faraon sa svojim naprednjačkim hordama i robovima koji su ostali da mu služe.
Trenutno je veća netrpeljivost između bivših i preostalih robova od njihove mržnje koju bi trebalo da gaje prema zajedničkom tlačitelju. Rajinski mentalitet u Srba je teško iskoreniti, tu su i Božje intervencije nemoćne i bezuspešne.
Pojedini opozicionari pod maskom razoružavajućeg poštenja i monaške čistote insistiraju na sanitarnom otklonu prema onima koji su učestvovali na izborima, želeći time da daju moralni impuls borbi protiv aktuelnog režima.
Ne, nisu oni nikakvi templari, krstaši ili „vojska spasa“, iako se katkad čini da umesto političke borbe vode sveti rat.
Oni su samo našli novu platformu na kojoj će oblikovati svoj politički identitet, nesvesni rizika u koji stavljaju i sebe i one od kojih se ograđuju.
U psihologiji adolescenata poznati su procesi emocionalne separacije (odvajanje od dominacije roditelja) i autonomije (izgradnja statusa unutar vršnjačke zajednice).
Na delu su poluhisterične reakcije političkih pubertetlija koji su naglo ostali bez roditeljskog staranja i koji u novom okruženju ne uspevaju da pronađu željenu poziciju koja bi zadovoljila njihove potrebe.
Kroz to atipično ponašanje manifestuju se mnoge potisnute ambicije koje su i glavni motiv ovih veštačkih podela.
U Srbiji ne postoji prava i lažna opozicija.
Kriterijum podele koji je jedino logičan, razuman i istinit je onaj koji opoziciju deli na realnu i nerealnu.
Ova nerealna opozicija često je i nadrealna, iracionalna i vraća nas na čuvenu priču o takozvanim Štenclovim indijancima.
To su igrači koji imaju taktički zadatak da glume da smo u istom timu, da budu u istoj koloni sa onima koji napadaju režim, da u korak prate sve naše akcije, a konačni cilj im je da nam odvuku pažnju, da nas zbune, da nam otmu loptu i omoguće protivniku kontranapad i laku realizaciju.
Ko su indijanci?
Kako ih prepoznati?
Ko ih je pustio iz rezervata?
Političke analize u Srbiji počele su da liče na let iznad kukavičjeg gnezda ne samo zbog kukavičjih jaja koje režim postavlja pri svakom pokušaju opozicionog objedinjavana, već i zbog sve većeg broja onih koji su košulje sa kaišnim vezivanjem zamenili za markirana odela, iz specijalnih ambulanti utrčali u televizijske studije, a stranačke programe prepisali od teoretičara zavera.
Paradoksalno zvuči da oni koji nikome ne veruju traže da im se pokloni poverenje.
Antivakseri, antimaskeri, antisatanisti, antimigranti, antipotentni egzibicionisti preplavili su javni prostor i potpuno potisnuli mejnstrim opoziciju koja se zagledana u sopstveni pupak bavi vrednosnim tablicama i sofističkim dogmama.
Dok takva opozicija snobovski vodi larpurlartističke rasprave, pod agresivnim uticajem raznoraznih, ali ne i raznorodnih pokreta polako se menja genotip biračkog tela koje preuzima novi način ponašanja, razmišljanja i komunikacije.
Ti pokreti manipulišu kolektivnim strahovima, zloupotrebljavaju ustaljene zablude i izazivaju najprimitivnije emocije kod građana koji su dovedeni u stanje totalne nepoverljivosti i nesvesne autodestrukcije.
Vreme krize je njihovo vreme.
Ti pokreti nemaju za cilj samo rušenje Vučića.
On je isuviše mali za njihove grandiozne projekte i planove.
On im je samo usputna prepreka u borbi protiv mnogo većih, opasnijih i moćnijih neprijatelja.
Iznad njega su Soroš, Gejts, Ročildi, Vatikan, engleska kraljica, reptili, vanzemaljci, mamon i satana lično.
Više nije bitno da li razumemo ili ne mehanizam nastanka njihove sumanutosti, već je neophodno da shvatimo poremećaj njihovog političkog delovanja i po formi i po sadržaju.
Moramo se što pre osloboditi uverenja da je narod prirodno imun na njihove fiks ideje, jer time potcenjujemo njihovu sumanutost, ali i zanemarujemo intelektualni deficit prosečnog birača (no offens).
Mi moramo biti vakcina za taj opasni virus bezumlja.
Te indijance režim je namerno obukao u opozicione dresove iz dva razloga. Jedan je interni i njihove poglavice su već zauzele pozicije u našim redovima.
Drugi je eksterni, te sada apdejtovani i apgrejdovani šešeljoidi ne prete da će dizati u vazduh Đerdap ili Aviano, već umesto zastarelim balističkim raketama prete Teslinim oružjem.
Samo je jedna sreća u nesreći. Iako smo na korak do toga, još uvek ti indijanci nisu formirali pleme koje će organizovano, uz pomoć raščinjenog vrača sa megafonom ispred skupštine, srušiti postojeći sistem i Srbiju vratiti na mračnu stranu zemljane ploče.
Mnogi misle da je rasprodajni „crni petak“ dokaz sunovrata državnih institucija u doba epidemije.
Ono što mene noćima drži budnim je srpska varijanta iranskog crnog petka. Jer Vučićevu sudbinu sve ređe upoređujem i sa Lukašenkovom i sa Đukanovićevom.
Sličnosti u slikama sa ulica Teherana te burne jeseni 1979. sa slikama Beograda ovog varljivog leta 2020. godine su uznemirujuće u upozoravajuće.
Autor je lekar, član Go DS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
