Kako rešiti problem parkinga

Naime ovaj predlog vam dajem ne kao umetnik već kao građanin sa ponešto znanja iz građevinske struke.

Radi se o rešenju noćne more građana Beograda i vozača i pešaka. Svakome ko se kreće ulicama Beograda poznato je da u većini ulica nije moguće kretati se trotoarom od vozila parkiranih na obe strane ulice. Takođe je otežano kretanje automobila, a što se tiče parkiranja, radi se o nemogućoj misiji.

Ako ste krenuli na određenu lokaciju, moraćete da potrošite bar desetak minuta u potrazi za parkirnim mestom.

Sve ovo naravno osim što nas sve zajedno čini nervoznijim utiče i na povećanje zagađena u fizičkom i mentalnom smislu.

Rešenje koje ste kao neko ko odlučuje potražili u pooštravanju kazni i nadzora nad pogrešno parkiranim automobilima pretvorilo je građane u neku vrstu lovine a da im rešenje za problem parkiranja nije dato.

E pa evo predloga koji nudi jedno kratkoročno i jedno dugoročno rešenje.

Naime u zakonu o izgradnji (stambenoj) investitor je u obavezi da obezbedi parkirna mesta u istom broju koliko ima i stambenih jedinica i to na prvi pogled deluje u redu.

Ono što sreću kvari je da stan i garažno ili parkirno mesto nisu u istom paketu te kupac odvojeno kupuje stan i garažno mesto, tako da najčešće kupi stan a auto pakira na ulici.

Tako već prepune ulice dobijaju nove parking korisnike a 70 posto garažnih mesta zvrji prazno.

Kome je ovakav zakon bio u interesu može se pretpostaviti i siguran sam da investitori tu nisu na gubitku.

Potrebno je dakle izmeniti zakon i načiniti ga logičnim pa da se ova mala atomska skloništa koja se grade ispod svake zgradice u gusto naseljenim delovima grada upotrebe.

Budite sigurni da to neće značajno povećati cenu kvadrata, ali obrazlaganje toga vodi u mnogo veći tekst pa će izostati. Dakle ovo je bio kratkoročni predlog.

A sad dugoročni: Grad bi kao što su to uradile i neke druge metropole (Beč recimo) trebalo da se podeli urbanistički na blokove i da onda analizom dođe do toga koliko javnih garaža treba izgraditi.

Sledio bi otkup parcela koje će ionako neki investitor preuzeti u dogledno vreme i izgradnja javnih garaža koje bi sklonile automobile sa ulica.

Izgradnja bi se na razne načine mogla vezati i za investitore a konkursi za izgled vidnih delova garaža bi od tako neatraktivnih građevina mogla načiniti građevine za ponos potpuno uklopljene u urbanistički ambijent.

Primera za to ima mnogo, recimo garaže u Majamiji su pravi mali arhitektonski biseri. Takođe mislim da bi u ekonomskom smislu to bio opravdani poduhvat sa svim nijansama u eksploataciji.

Ako bi se krenulo u tom pravcu rešavanja problema, teror nad građanima koje sprovode džipovi sa kamerama mogao bi prestati, a građani bi opet mogli svoj grad razumeti kao slobodni ljudi a ne lovina.

Autor je vajar