Kako sačuvati "ostatak" srpske privrede

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Evropski i srpski eksperti saopštili su da je to novi početak i veliki zamajac privredi urušenoj dugogodišnjim sankcijama i bombardovanjem. Potpisivanjem SSP skinute su carinske barijere i omogućen nam je plasman domaćih proizvoda u EU, uvoz proizvoda iz EU i pristup međunarodnim finansijskim fondovima. Primljeni smo i postali članovi u mnogim međunarodnim organizacijama.

Mi smo potpisali SSP, kojim smo se obavezali i odobrili članicama EU nešto što mnoge zemlje pre nego što postanu i kada postanu članice EU u svojim SSP sporazumima nisu potpisale. SSP je postao samo nastavak programa šta srpska privreda sme i kako može da konkuriše na domaćoj i međunarodnoj privrednoj sceni.

Zbog isplanirane privatizacije i višegodišnjeg spoljnotrgovinskog deficita nestali su mnogi industrijski centri i delovi privrede koji su Srpskoj i regionalnoj privredi i privrednicima u dužim vremenskim periodima kroz realizaciju ostvarenih planova i programa značile siguran posao i obezbeđenu egzistenciju. Privredne grane, kao što su metalska, automobilska, građevinska, tekstilna, hemijska, farmacija, unutrašnja i spoljna trgovina, naučni instituti i mnoge druge, registrovane su i vode se kao statistički podatak u APR-u agenciji za privredne registre. Očekivalo se da ne možemo biti konkurenti u pojedinim granama privrede, zbog novih tehnologija i organizacije u koje su velike multinacionalne kompanije uložile dosta znanja i kapitala. Dugogodišnjim sankcijama izgubili smo mnoga tržišta i zastarelom tehnologijom i neprofitnom i u pojedinim momentima nerazumnom „interesnom“ organizacijom, mogućnost za nastavak saradnje sa poslovnim partnerima u inostranstvu.

A šta to nismo uradili. Nijedna vlada od 2000. godine nije odredila koje su prioritetne grane privrede. Nema prave koordinacije države i privatnog sektora, kontrole stranih investicija, finansijske disciplinu, planske privatizacije, reorganizacije javnog sektora.

SSP-om je mogla da se reguliše kontrola državne pomoći i postoji obaveza formiranja nezavisnog operativnog tela, komisije za dodelu novčane pomoći, koja bi vršila nadzor nad dodelom novčane pomoći.

Nadziranim radom, konverzijom duga, restrukturiranjem, novčanom pomoći iz budžeta, fonda za razvoj, strateškim partnerstvom trebalo je „zaštititi“ privredne subjekte, značajne za lokalnu i domaću privredu, a članstvom u nadzornim odborima i menadžmentu od međunarodne konkurencije do svog osamostaljivanja. Trebalo je sprovesti i kontrolu stranih investicija u prioritetne grane privrede, npr. da visina unetog stranog kapitala u prioritetna grane privrede bude do 30 odsto

Kako zaštititi, pomoći i ojačati posustalu privredu? Neophodno je pokretanje reprocelina 3-P-klastera (proizvodnja, prerada, plasman) Bitan je i protok informacija i realizacija donetih odluka na relaciji resorna ministarstva – privredne komore – lokalna samouprava – privreda Iako smo poslednji u Evropi započeli tranziciju, ona je kod nas još uvek u toku. SSP-om smo dozvolili da o vitalnim granama domaće privrede ne možemo sami da planiramo i odlučujemo. Prekinuli smo reproduktivan privredni lanac proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda. Problemi se iz godine u godinu ne rešavaju.

A napisan je plan promocije srpske privrede i poslat Vladi na razmatranje. U tom planu se predlaže, formiranje radne grupe koja bi nadzirale kreditno najzaduženije grane privrede i reprocelina – klastera. Članovi radne grupe su članovi resornih ministarstava, lokalnih samouprava, privredne komore, naučnih instituta, privrede i dijaspore. U dogovorenim vremenskim rokovima podnosili bi izveštaj Vladi o etapnoj realizaciji plana.

Sa vladom bi trebalo naći rešenje u skladu sa zakonom, koliko nas potpisani SSP-e i preuzete obaveze o slobodnom prometu roba i kapitala obavezuje i kako da zaštitimo domaću privredu.

Ovaj plan predviđa i zajednički menadžerski rad i nadzirani rad u srednjim i velikim privrednim subjektima koji direktno učestvuju u plasmanu i očuvanju domaćih proizvoda i institutima kojima je dodeljena novčana pomoć do izmirenja njihovih obaveza prema poveriocima. Uređenjem i jačanjem domaćeg tržišta pruža bi se mogućnost sigurnijeg planiranja i realizacija domaćih privrednih subjekata na duži rok. Valjalo bio i stabilizovati domaće tržište, neprekidnom akcijom u toku cele godine „Kupujmo domaće proizvode“.

Nažalost, plan i program pokretanja i promocije srpske privrede kroz reproceline i klastere već u dužem vremenu ne nailazi na pozitivnu reakciju u institucijama.