Kako sam Andreja Vučića doveo u Novi Sad

Izbori za MZ su građanski, a ne stranački (bar po Zakonu) te smo se hteli suprotstaviti praksi kojom stranke članove maskiraju da bi zauzele MZ – ali ne da ih otvore već da u njima zatru svaku građansku inicijativu. Svesni da će SNS (kao i DS pre toga) mobilisati artiljeriju – verovali smo da dobro obavešteni i blagovremeno organizovani građani mogu pobediti. Organizovali smo komšijske sastanke, tribine, pres-konferencije, delili flajere… Medije i građane zainteresovali smo delimično – ali su MZ postale tema i to smatram zajedničkim uspehom.

NOVI SAD NA VODI

Otkad je u svojim monolozima zvanim Grad i on koje emituje na RTVu, Miloš Vučević (MV) objavio da je grad odlučio da realizuje projekat Novi Sad na vodi (NSH2O) ne prestajem da se interesujem: ko čini grad ako ne njegovi građani i gde to grad odlučuje ako ne u svojim institucijama? Tako sam s komšijama januara 2020. u MZ Ostrvo (MZO) inicirao Zbor građana (ZG) na temu NSH2O, uz prisustvo gradonačelnika NS. Zakonska obaveza sazivanja ZG je ignorisana – kao i u sedam drugih slučajeva, gde su se MZ oglušile o inicijative građana. Umesto dijaloga, u gradonačelnik nas je na RTV-u pogrdno nazvao „zborašima“ (jasno aludirajući na Zbor Dimitrija Ljotića), a mene optužio da sam kao poslanik i pripadnik bivšeg režima uništio Brodogradilište, kako bih ga prodao svojim tajkunima i prijateljima, uz pregršt drugih neistina koje, uprkos zakonskoj obavezi, RTV do danas nije demantovala (zaštitu obećao NUNS – nažalost, samo na rečima).

MZ OSTRVO

Kao savestan građanin, poslušao sam savet MV („pobedite me na izborima pa možemo da razgovaramo“), te sam kod komšija agitovao da bar 30 dana pred izbore imamo listu koja će u MZO zbilja pobediti. Procenjivali smo da za pobedu treba 10-ak kandidata spremnih da budu izloženi žestokoj tabloidnoj vatri. Nažalost, nismo uspeli: ciklično bi se okupilo nas 10-ak a onda bi ljudi odustajali ili prestajali da se javljaju na telefonske pozive. Mnogo uspešniji bili smo kod SNS-a koji je bio pripravan da za pobedu u MZO ne bira sredstva. U međuvremenu, saradnju sa mnom jednostrano je raskinula GKP te smo – bez resursa i realne podrške komšija – nas dvojica, koliko nas je ostalo rešenih da na izbore izađemo, svesni da ne možemo imati većinu, od izbora nažalost odustali i kako MV ne bi pružili šansu da kaže: „eto, ti koji me najviše kritikuju ne mogu da pobede ni u MZ“.

GRAĐANI IMAJU MOĆ

A onda su se, kao sila koja se pojavljuje i rešava stvar, Novom Sadu dogodili građani! U desetak dana, samokandidovane komšije okupljene oko grupe „Sačuvajmo Liman od betona“, izazvale su politički cunami. Da se on približava prva je osetila SNS – bahato i besprizorno od izbora za MZ napravivši borbu na život i smrt. Pokazalo se da je vladajuća stranka monolit koji „funkcioniše“ samo kad ima apsolutnu vlast – te istu spremna da brani svim nedozvoljenim i necivilizovanim sredstvima. Crni džipovi, gradonačelnik MV, Andrej Vučić (AV), nabildovani momci, ljudi sa spiskovima, pakovanja ulja, SNS kafa i poklon-čarape sa stranačkim logom preplavile su grad. Haranga koju su nezavisni kandidati preživeli bila je strašna, te su im i pobede veličanstvenije – kao i uspeh građanki i građana koji nisu ušli u MZ ali su prosečno osvajali od 30 do 45% glasova.

MILOŠ VUČEVIĆ I BRAĆA VUČIĆ

MV će napokon imati sa kim da razgovara – pod (ne)osnovanom pretpostavkom da je za razgovore van kruga stranačkih istomišljenika uopšte sposoban. Umesto da se tome raduje, on je – kako iz Brisela javlja predsednik – predložio da se tamo gde je SNS izgubila izbori ponište. Kakvo epohalno nerazumevanje poslate poruke. Pa i dodao, da nezavisnim čestita na hrabrosti – uz opasku da će se SNS idući put bolje spremiti?! Retorički pitam: Zašto bi na izborima za MZ (ili bilo kojim drugim) bila potrebna hrabrost?! Kako je to pobedila njegova stranka – kad na izborima za MZ stranke ne mogu učestvovati?! Kad MV pita: „Zašto ne bi smeli da nosimo stranačke pakete svojim članovima?“, priznajući kupovinu glasova, MV istovremeno priznaje da SNS ne shvata suštinu demokratije. Da shvata, ne bi se pred izbore pojavili plakati „Za Liman“ s likovima MV i predsednika Republike, ne bi asfaltirali prilaze oko MZ niti obećavali milionske investicije. Opskurni portali protiv građana ne bi vodili hajku, nazivajući ih „đilasovcima“ ili neprijateljima SPC. SNS ne bi radila ni kao taksi služba koja zastrašene i polupokretne građane dovozi na glasanje – kao što ni mediji, iako grad izdvaja milionske iznose za „informisanje“, izbore ne bi držali u najstrožoj tajnosti. Da razumeju suštinu demokratije, u NS ne bi boravio ni građanin AV, pošto imenovani (s ličnom kartom ili bez nje) prosto nije običan građanin, koji je samoorganizovano došao da pomogne, Limanac takoreći…

EKOLOŠKE/URBANISTIČKE INICIJATIVE

Pred izbore GKP je objavila intervju s Oliverom Radovanović iz inicijative Vidi, Gari u kom članove grupe Dunavac/Šodroš i sve koji misle drugačije od njih optužuje za fašizaciju u izvesnom smislu. Šodroš je pak najavio tužbe. Ovaj intervju javnim je učinio netrpeljivosti koje među NS inicijativama postoje (antagonizmi idu dotle da se inicijative međusobno opanjkavaju kod stranih donatora). Trijumf nezavisnih kandidata zato ne sme biti korišćen za diferenciranje na temu: koje su inicijative sposobnije od drugih, pošto se na izborima one nisu takmičile međusobno, već za početak stvaranja svesti da međusobne netrpeljivosti nisu ispred zajedničkog cilja koji mora biti: Bolji grad.

„VIDI, GARI“, MOGLO JE…

Ključna reč je politika – iako političare koji pokreću teme, generišu ideje i bude nadu nažalost nemamo. NS stranke obični su prilepci koji očas obesmisle ideje građana. Svestan važnosti koju bi u zajedničkoj borbi stranke mogle imati, slučajnim susretom u gradu Borislavu Novakoviću (BN) upravo sam ja ustupio informaciju kojom se aktivno uključio u borbu protiv NSH2O – ne sluteći da time inicijative koje su se temom NSH2O bavile, isključujem iz prvog javnog skupa na Šodrošu. I pored toga, političke aktere u NS jednako pozivam da oko NSH2O iznesu jasan stav.

Problem nastaje onda kad se stranke kamufliraju, skrivajući se iza inicijativa. Mislim, naravno, na Gari inicijativu, koja je na rečima faktor integracije a u praksi izvor stalnih sukoba. Besramnim pokušajem otimanja protesta oko izgradnje novog mosta, na koji su pozvale inicijative, izvedenom u najboljem maniru Sime Spasića, pored toga što su uništili protest – Gari je između stranaka i građana iskopao rov koji će se teško preskočiti. Ne sporeći ni udeo krivice inicijative, naglašavam kako odgovornost građana i stranaka ne može biti ista – pošto građani ne plediraju na glasove stranaka već upravo suprotno.

Podržavam borbu B. Novakovića za zabranom stanogradnje u priobalju Dunava i zoni odbrane od poplava – pozivajući ga, istovremeno, da objasni otkuda oni kilometri izgrađenih vila na Kamenjaru sa sve uzurpiranom obalom kao javnim dobrom? Molio bih i odgovor: šta je s potpisima na peticiju protiv NSH2O – koliko ih je sakupljeno, gde se sada nalaze i zašto, kao vid pritiska, nisu predati Skupštini grada?

Gari mora prestati i s uterivanjem u jednoumlje gde neistomišljenike etiketira kao: fašiste, botove ili sluge režima. Ako ne shvataju gde je problem, nek se prisete odnosa prema investitorima i urbanističke politike koalicije DS/LSV iz vremena pre naprednjaka – koja se suštinski nije razlikovala od one aktuelnog režima. Istina, nije bila destruktivna u ovom opsegu, može se pohvaliti i ponekim dobrim rezultatom, no to i dalje ništa ne znači npr. stanovnicima Grbavice ili Nove Detelinare, gde su principi humanog stanovanja obesmišljeni upravo tada. Poverenje neće vratiti ni prisustvom Vuka Jeremića na Gari štandu – pošto je ono problematično skoro pa kao i prisustvo brata Andreja u kampanji za MZ.

DA LI I MI MOŽEMO DA „MOŽEMO“

Ako žele povratiti poverenje, stranke moraju delovati pod vlastitim imenima (kojih se, valjda, ne stide). Ostanu li ovako maskirane, i dalje će: 1) generisati sukobe i odbijati građane koji bi se priključili u većem broju ali ne žele zbog Bore 2) vlastima davati „argumente“ za optužbe da iza građanskih inicijativa stoje stranke. Razumevanju građana i opozicije tad bi možda doprinelo i iskustvo „toplog zeca“ koje su na izborima za MZ doživeli građani – osetivši na sopstvenoj koži šta znači biti satanizovan kad se usudiš da imaš stav protivan vladajućoj većini.

Primerom koalicije Možemo, NS inicijative morale bi koordinisati akcije, prevazilaziti sukobe i eliminisati sindrom vlasništva nad aktivizmom, deobom ljudi koji se bore za opšte dobro na podobne i nepodobne. Otpor devastaciji Fruške gore, urbanističkom urnisanju grada, NSH2O ili izgradnji „obilaznice“ kroz širi centar moraju biti prioritet – inače će se i inicijative samoobesmisliti. Lepo je i što su se N1 i Nova S zainteresovale za MZ. No, umesto da na nezavisne u NS svaljuju teret borbe protiv Vučića – u emisije bi mogli češće zvati slobodnomisleće građane umesto isluženih „kadrova“ koji svakako ne mogu doneti novu političku retoriku.

Autor je istoričar umetnosti i građanski i politički aktivista