Kako sam dospeo u režimske medije 1Zoran Radovanović Foto: FoNet/ Ognjen Stevanovic

Ekološki ustanak, održan 10. aprila ispred Narodne skupštine, predstavljao je veličanstven skup oko 10.000 građana zabrinutih za sveprisutno zagađenje životne sredine.

Iza njega stoji 80-ak pokreta i inicijativa ljudi čije je zdravlje ugroženo u lokalnim zajednicama širom Srbije. Skupština slobodne Srbije (SSS) podržala je Ekološki ustanak, pa je dan ranije u Medija centru održana zajednička konferencija za štampu glavnog organizatora skupa, pokreta Odbranimo reke Stare planine i SsS.

U ime organizatora govorili su aktivisti sa Stare planine A. Jovanović Ćuta, A. Panić i D. Stojanov, a u ime SSS akademik V. Stevanović, predsednik Akademijskog odbora za životnu sredinu SANU i ja kao koordinator Saveta za zdravlje SSS.

Sa svoje strane, insisitrao sam da se nose maske i da se poštuje dogovoreni plan održavanja distance, što znači da se po 4-5 osoba grupiše na prostoru od oko 2m2 i da razmak između svake grupe bude dva metra, što znači četiri metra između centralnih tačaka grupisanja.

Dogovor je samo delimično poštovan, koliko je to bilo moguće s obzirom na masovnost skupa.

Naime, razređenost je bila veća nego tokom ranijih okupljanja, pretežno su se formirale male grupe međusobno izdvojenih pojedinaca, a većina učesnika (nažalost, ne svi) nosila je maske.

Sama najava konferencije za štampu bila je signal za sinhronizovani napad. Akademik Stevanović ostao je pošteđen, verovatno zato što je trenutna glavna meta agresije na SANU njen predsednik V. Kostić. Međutim, prema izveštaju Politike, dvojica narodnih poslanika su me, uz Ugljanina, svrstala u antivakcinaše.

Jedan od njih smatrao je da me je trebalo hapsiti kako zbog sumnji u kinesku vakcinu (!?), tako i zbog iskazanog uverenja da osiromašeni uranijum nije uzrok raka.

Ironija je u tome što me antivakcinaši doživljavaju kao svog glavnog neprijatelja, jer sam se upravo u Narodnoj skupštini u nekoliko mahova zalagao za prošireni program vakcinacije.

Uz to, i moja porodica i ja primili smo baš kinesku vakcinu.

Nadovezao se „objektivni“ Objektiv naslovom: „Glavni organizator protesta ‘Ekološki ustanak’ Radovanović tvrdi: Srbi ne umiru zbog NATO bombi“ i prikazom neke moje davne izjave za RTS kao sveže vesti.

I Javni servis i ostali elektronski i štampani mediji preneli su potom izjavu predsednice Vlade kako smo dr Rade Panić i ja licemeri, jer se zalažemo za strože mere, a podržavamo skup za koji je „sigurna“ da mu se protive ostali lekari.

Ona nije imala u vidu da je doktor Panić govorio u ime 6.000 članova svog sindikata, a da se na sajtu udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida, pošto sam kao član Saveta obavestio kolege o Ekološkom ustanku, pojavio tekst: “Reke ne piju svoju vodu; drveće ne jede svoje plodove; oblaci ne gutaju svoju kišu. Sve što je veliko, uvek je na korist drugih.“ Svim srcem za zdravu životnu sredinu. Ali svi koji izlazite napolje danas #nosimasku #držidistancu #ostanizdrav“.

Lekari i dalje osuđuju grupisanja građana bez maski i bez poštovanja rastojanja, utoliko pre ako su izraz svesnog prkošenja razumnim protivepidemijskim merama. Nažalost, dok se oni zalažu za poštovanje mera, ubrzano se krčme i uništavaju prirodni resursi.

Postoji opasnost da, kada epidemijski talasi uminu, sa zaprepašćenjem shvatimo kako su seljaci po planinskim selima ostali bez vode, a vojvođanski paori bez zemlje, kako su stanovnici u Podrinju milom ili silom potisnuti iz svojih staništa i kako Rio Tinto postaje opasniji zagađivač od notornog borskog Zi Đina, smederevskog Hestila, kostolačkih i obrenovačkih termoelektrana.

Protest je, dakle, bio neminovnost. Nije priređen iz besa, već je bio izraz očaja.

U opštem je interesu da vlasti shvate kako šikaniranje neistomišljenika, strah od gubitka posla i druge neprijatnosti mogu da primire i pokore ljude. Međutim, kada im se oduzme voda, pa postaju ekološki emigranti, kada im deca dobijaju astmu zbog zagađenog vazduha i oglupljuju zbog povišenog sadržaja olova u organizmu i kada ih ucenama i pretnjama teraju sa pradedovskih ognjišta – uzmaka nema. Njima svi čestiti ljudi moraju da priteknu u pomoć, bilo da su lekari, odžačari, piloti ili knjigovesci.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari