Kako sam postao monstrum

A šta vi, koji zapomažete i kidišete na Sašu Mirkovića, uopšte znate o Sportu?

Na primer, znate li da je Sport poslednjih 18 godina gubitaš, da živi od dotacija, prelivanja zarada drugih na njihove račune.

Znate li da su 2002. godine Novosti preuzele Sport iz SJU Borba, sa svim postojećim dugovima a dugovi Sporta bili su preko 100 miliona. Sport je tada i do dana prodaje bio gubitaš.

Znate li da rukovodstvo Kompanije Novosti duže od dve godine nudilo Sport za džabe, ali ga niko nije hteo?

Znate li da su čelni ljudi Kompanije Novosti, pre nego što sam ja kupio Sport, objavili najmanje deset ozbiljnih razgovora sa raznim predstavnicima naših sportskih saveza,organizacija, velikih klubova, da su pokušali stvoriti konzorcijum koji bi preuzeo Sport i ostavio ga u životu, ali nisu uspeli.

Svi su bežali od Sporta, uključujući i ove koji su danas kao veoma zabrinuti za sudbinu Sporta i novinara u tom listu. Od Sporta su svi bežali kao da je izvorište kuge.

Onda je Skupština akcionara Kompanije Novosti donela odluku da javno objavi prodaju Sporta. Tačnije, imena Sport, brenda, jer Sport osim ogromnih gubitaka za proteklih 18 godina ništa drugo imao nije. Čuo sam za tu prodaju, zainteresovao se i zatražio da mi kažu cenu. Ta cena utvrđena je na osnovu procene koju je objavila nadležna agencija, specijalizovana za taj posao. Cena je bila 82.000 evra. Platio sam do poslednjeg centa. I šta se onda desilo?

Zaposleni koji su se našli u novim okolnostima nastavili su da žive u ubeđenju da je njihova jedina obaveza da se pojave na poslu i napune strane. Nevažno je čime, kako, koliko je interesantno čitaocima. Ne, njih to nikada nije interesovalo, oni su navikli i u Borbi i u Novostima , da primaju platu redovno, na vreme, a da li je njihov posao valjan, da li donosi pozitivan rezultat, to njih nikada nije interesovalo.

Ja sam uložio ogroman novac u Sport i hoću da mi se to vrati, kad-tad. Ima li u tome nešto čudno,kriminalno, nehumano možda? Zar se nismo za to borili, zar to nismo tražili bežeći od mrskog socijalizma? Jesmo, tražili su i novinari Sporta ali kad su videli da se plata mora zaraditi Mirković je odjednom postao izrabljivač, kabadahija, monstrum.

Da se mi razumemo, takav način rada tražiću i dalje, dojučerašnji novinari Sporta, kojima sam dao otkaz, hteli su da me ucene, hteli su da zaustave Sport, organizovali su štrajk suprotno zakonu i zato su dobili otkaze. Dobiće ih svako u mojoj firmi ko se bude ponašao tako i slično. Ovo je istina o Sportu, gospodo moja zbrinuta i ne zabrinuta, a pre nego što se ponovo oglasite bilo bi dobro da nađete firmu u Srbiji koja trpi loše,lenje i subverziji sklone radnike. Nađite mi jednog takvog poslodavca i ja ću vam pokloniti Sport. Okanite se laži, vi koji u novinarima Sporta vidite anđele , a u Mirkoviću nečastivog.

Ovo je istina, pogledajte je u oči, ne ujeda!