Kako se bira generalni direktor RTS-a

Istoga dana Upravni odbor poslao je saopštenje medijima, pa su već sledećeg dana osvanuli naslovi da je ovaj konkurs raspisan.

Pune tri nedelje kasnije konkurs još nije objavljen tamo gde prema Pravilniku o postupku i uslovima izbora imenovanih lica (član 3) piše da bi trebalo da bude: u jednom visokotiražnom dnevnom listu, na sajtu RTS-a i u Službenom glasniku Republike Srbije.

Nisam pretraživala visokotiražne dnevne novine, ali jesam druga dva izvora. Posle donošenja odluke objavljeno je 13 brojeva Službenog glasnika a ni u jednom od njih nije i pomenuti konkurs.

Na sajtu RTS-a nema novih konkursa, poslednji poziv za nove poslove je iz oktobra 2019. godine. Sajt RTS-a je, inače, začuđujuće neažuriran za jednu medijsku kuću u digitalno doba. Zapisnici sa februarske i martovske sednice UO stavljeni su tek pre dan-dva, a svaki sadrži samo dnevni red i spisak usvojenih odluka.

Kada bi UO poštovao propisane rokove, čitava procedura imenovanja novog generalnog direktora trebalo bi da se završi za tri meseca.

Ovim tempom, zapisnik sa sednice održane 5. maja mogao bi biti objavljen pošto izbor već bude završen.

Kada konkurs bude objavljen, kandidati će imati 30 dana za prijavljivanje, pa je tri nedelje za putovanje odluke iz prostorija Upravnog odbora do sajta RTS-a prilično dugo vremena.

Uz to, ovo kašnjenje od tri nedelje je samo nastavak kašnjenja koje je već trajalo tri meseca.

U Pravilniku o postupku i uslovima izbora imenovanih lica (član 6) piše da se odluka o raspisivanju konkursa donosi tri meseca pre isteka mandata. Konkurs je, dakle, trebalo da bude raspisan još 5. februara.

Nije poznato šta je UO sprečilo da svoju obavezu ispuni na vreme. Ukoliko je na sednici i obrazloženo zašto se ne poštuju propisana procedura i rokovi, javnost o tome ništa ne zna.

Jasno je, međutim, zašto je sednica UO održana 5. maja. Toga dana istekao je period na koji je izabran generalni direktor. Mandat bi mu prestao po sili zakona pa bi, njegovim poslednjim radnim danom, RTS ostao bez direktora.

To je izbegnuto jer je novom odlukom UO sadašnji generalni direktor postao vršilac dužnosti.

Taj status postoji zbog toga da bi se kontinuitet u radu sačuvao u slučajevima ranijeg prestanka mandata. Nema baš smisla privremenim statusom produžavati nekome mandat posle njegovog regularnog završetka.

UO je dakle morao da 5. maja donese odluku da bi njom izabrao starog a ne novog direktora.

Članovi UO su već na sednici 30. januara sigurno znali da rok za pokretanje izbornog postupka ističe za pet dana. Toga dana održali su čak dve elektronske sednice ali ni na jednoj od njih to nije bila tema.

Zapisnici sa ovih sednica imaju samo po jednu tačku dnevnog reda i po jednu rečenicu.

Na jednoj od njih su usvojene izmene Pravilnika o postupku i uslovima izbora imenovanih lica. Pošto ne piše šta je u Pravilniku menjeno, moguće je da su izmenjeni rokovi, možda procedura za izbor ili sve to zajedno.

To bi, takođe, trebalo da bude javno dostupna informacija, a UO bi imao obavezu da je saopšti.

Međutim, na sajtu i dalje stoji stari Pravilnik, odnosno tekst usvojen 14. 2. 2017. Ako je pravilnik menjan 30. januara, valjda bi do 25. maja na sajtu trebalo da bude taj tekst, čak i da nije reč o medijskoj kući za koju su pravovremene i pouzdane informacije obaveza.

Pored toga, članovi UO sigurno su bili svesni da je rad medija, posebno RTS-a, glavni uzrok nezadovoljstva izbornim uslovima i jedan od razloga duge političke krize koja prethodi parlamentarnim izborima 2020. Bila je to, dakle, dobra prilika da se poštovanjem procedure odupru političkim zloupotrebama i rušenju ugleda RTS-a.

I da podstaknu širu društvenu debatu o razvoju RTS-a i kvalitetima osobe koja bi na čelu kuće mogla da zaustavi njegovo propadanje.

Konfuziju oko konkursa nastavio je predsednik UO Vladimir Vuletić, koji je u nedavnom gostovanju u programu NovaS, usput i rutinski, potvrdio da je konkurs raspisan i da će ovih dana biti objavljen. Novinarka se nije setila da pita kako se to raspisuje neobjavljeni konkurs.

Ili zašto UO o svojoj odluci istog dana šalje saopštenje medijima ali je ne objavljuje tamo gde ona proizvodi pravno dejstvo? I zašto se kršenjem procedure ugrožava ugled, autonomija i nesmetano funkcionisanje rukovodstva kuće?

Ne bih sve ovo pisala niti se ovoliko bavila procedurom da nije bilo jednog teksta iz britanskog Gardijana o mogućnosti da se izbor novog direktora BBC-ja produži zbog epidemije korona virusa. BBC, takođe, bira generalnog direktora, tamo je proces počeo u januaru kada je sadašnji direktor Toni Hol najavio da će sa funkcije odstupiti ovog leta.

Prvi krug selekcije već je obavljen, zna se koji su kandidati ušli u uži krug i šta je baš njih kvalifikovalo, ali se čuju glasovi da je mnoge epidemija sprečila da učestvuju.

O novom direktoru uveliko se razgovara zato što je reč o jednom od najvažnijih poslova u medijskom svetu.

Poređenje RTS-a i BBC-ja uvek je neumesno, ali u ovome ima nešto opravdano: posao direktora javnog servisa je najvažniji medijski posao u svakoj demokratskoj zemlji.

Autorka je profesorka Fakulteta političkih nauka