Kako se Danci bore protiv kovida

Gradonačelnik je istovremeno, uz žaljenje što će izostati tradicionalni izleti i uskršnja okupljanja oko roštilja, pozvao građane da izađu u prirodu – u šume i na obalu mora, u malim porodičnim grupama, sa objašnjenjem da se na taj način čuva psihičko i fizičko zdravlje. I Danci su se ponašali u skladu sa preporukama – šetači, skejteri, biciklisti, džogeri… svi su bili i pre i posle uskršnjih praznika u prirodi, ali na distanci jedni od drugih.

Retko je bilo videti nekoga sa maskom na licu na ulici pa i u prodavnicama. Škole, vrtići, fakulteti, restorani, crkve, stadioni, galerije, pozorišta – sve to je bilo zatvoreno a broj ljudi u zatvorenom prostoru je bio ograničen na 10. Opet uz obavezni razmak.

Od početke virusne krize Danska je testirala preko milion građana, registrovala je 13.506 obolelih, od kojih je 12.340 izlečeno, a 613 je umrlo.

Krajem jula (tačnije 26. 7. 2020) je bilo 68 novih slučajeva. Brojke govore da u zemlji sa 5,8 miliona stanovnika trenutno ima oko 500 zaraženih korona virusom. Ovi podaci Dansku svrstavaju među zemlje koje se uspešno nose sa epidemijom.

Međutim, nije sve počelo idealno.

Na početku krize, u januaru 2020, direktor danskog ministarstva zdravlja, ginekolog Soren Brostrom je izjavio da je malo verovatno da će se virus iz Kine proširiti do Danske. Prvi slučajevi su zabeleženi par nedelja kasnije.

Bronstrom je kasnije iskoristio jednu od redovnih konferencija za štampu da prizna svoju grešku i da se izvini uz objašnjenje da se svi nalazimo u novim i nepoznatim okolnostima i da su greške neminovne, ali da će se stvari  ispravljati u hodu.

I tako je i bilo.

Vlada je borbu protiv korone vodila oprezno uz postepeno popuštanje donetih ograničenja. Funkcionisanje zdravstvenog sistema je bilo u početku ograničeno na lečenje hitnih i onkoloških pacijenata uz organizovanje regionalnih kovid bolnica čiji kapacitet se pokazao dovoljnim.

U februaru je bilo problema sa nabavkom pre svega medicinskih maski i jedno kratko vreme je postojalo ograničenje potrošnje. Posle par nedelje i to je prevaziđeno. Kapaciteti intenzivne nege i broj respiratora su se pokazali dovoljnim.

U danima kada je Italija bila u najvećoj krizi Danska je poslala pomoć u medicinskom osoblju i sredstvima, između ostalog i respiratorima iz vojnih rezervi, što je izazvalo oštre kritike medicinske javnosti jer su u pitanju bili tehnološki zastareli respiratori.

Ovo vam najbolje govori o medicinskim standardima u zemlji koja je po proceni Evropske unije bila 2019. godine na četvrtom mestu po uspešnosti organizacije zdravstvenog sistema za koji se izdvaja godišnje oko 2.500 evra po glavi stanovnika.

U Srbiji je taj iznos, koliko znam, oko 200 evra.

Efikasna trijaža i testiranje pacijenata koji se obavljaju ispred  bolnica u instaliranim šatorima sprečili su veće širenje virusa među medicinskim radnicima i među bolničkim pacijentima.

I ovde je ogroman problem bio širenje virusa među starijim pacijentima i u domovima za stare, tako da je najveći procenat umrlih bio iz te grupe.

Danska je jedna od retkih zemalja u svetu gde su rađene obdukcije umrlih od korone, uključujući i post-mortem CT i MR skeniranje. Serum Institut (danska ustanova koja se bavi javnim zdravljem) objavio je analizu uzroka smrti  oko 600 smrtnih slučajeva i utvrdio da su samo 23 pacijenta umrla zbog infekcije korona virusom, a da su ostali umrli zbog pratećih bolesti.

I još nešto: testiranje dobrovoljnih davalaca krvi u martu je pokazalo da je broj nosilaca virusa čak 8,5 puta veći od broja tog trenutka pozitivno testiranih.

Do početka aprila bilo je povremeno problema sa količinama i dostupnošću testova, a već u junu je doneta odluka da svako ko želi može onlajn da zakaže PCR testiranje koje se obavlja po drive-in sistemu, besplatno je, termin može da se dobije istog dana a rezultati stižu najkasnije za dva do tri dana. U svakom slučaju ne više od 78 sati. U apotekama je moguće uraditi testiranje na antitela koje se plaća 40 evra.

Politika je, naravno, i u Danskoj imala svoj deo uticaja na situaciju nastalu širenjem virusa, pa su mere zatvaranja bile prilično u skladu sa vladajućom socijaldemokratskom ideologijom zaštite zajedničkog interesa i javnog zdravlja, što je naišlo na kritike liberala iz opozicije koji su vladu optužili za ekonomsku neodgovornost i ograničavanje ličnih sloboda.

Naročito je kritikovan zakon donet po hitnom postupku o mogućnosti sprovođenja prinudne vakcinacije u slučaju epidemije kakva je kovid 19 s tim da je njegovo važenje ograničeno na godinu dana, znači do maja 2021.

Ekonomski efekti epidemije se ublažavaju paketima pomoći firmama. Bilo je i skandala jer je pomoć uplaćivana i firmama koje su registrovane u tzv. poreskim rajevima.

Ipak, ima se utisak da je većina građana Danske mere vlade prihvatila sa poverenjem i pridržavala ih se više-manje disciplinovano, bez posebnih mera prinude, što je i dovelo do dobrih rezultata.

Postoji izvesna bojazan od pogoršanja epidemiološke situacije krajem leta kada se oni koji nisu hteli da se odreknu letnjih putovanja vrate kući.

Danski recept za borbu protiv kovida 19 je relativno jednostavan: organizovani sistem koji nije nepogrešiv, ali je dovoljno oprezan, prilagodljiv i samodisciplina građana. Primećujete – oba sastojka su domaće proizvodnje.

P. S. Po završetku pisanja teksta na radiju vest o tome da je potrebno građane Danske pripremiti za drugi, jesenji, talas korone i da je neophodno da se u medijima objasni značaj nošenja maske, koja do sada nije bila u široj upotrebi.

Dakle, sve u svemu, kao i u Danskoj, kao i u Srbiji, kao i svuda po svetu – nastaviće se…

(tekst objavljen na blogu izglave.com kragujevačkog radio-voditelja Miroslava Miletića)