foto BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆZakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, u prvobitnom izgledu, bio je usvojen po Bizmarkovom modelu međugeneracijske solidarnosti, koji predviđa da radnoaktivna generacija iz bruto zarada i drugih primanja uplaćuje doprinose u penzijski fond, da bi kad ta generacija navrši radni vek od tog istog fonda ostvarivala penziju srazmernu doprinosima po osnovu minulog rada.
Pošto su, po ovom modelu, penzije i zarade u ,,bliskom srodstvu“, pomenuti zakon je u vreme usvajanja (2003. godine) predviđao da se penzije usklađuju sa kretanjem prosečne zarade i troškova života četiri puta godišnje (januar, april, jul i oktobar), kako je bilo predviđeno i saveznim penzijskim zakonom bivše Jugoslavije.
Kasnijim novelama penzijskog zakona usledile su redukcije usklađivanja penzija, najpre dva puta godišnje (april i oktobar) a potom samo jednom (sredinom godine).
Ovogodišnje usklađivanje najavljeno je za kraj a ne sredinu godine.
Sva ostala usklađivanja nisu po Bizmarkovom modelu, jer su uslovljena „stanjem u budžetu“, kao da penzije nisu zarađene minulim radom i kao da su korisnici penzija isto što i „lica u stanju socijalne potrebe“, koji preživljavaju uz pomoć predizbornih budžetskih isplata i uličnih kontejnera tragajući za bačenom hranom.
Prema članu 70. Ustava, penzijsko osiguranje se uređuje zakonom, a o ekonomskoj sigurnosti penzionera brine država.
Umesto da se o toj sigurnosti stara u svakoj prilici koja to iziskuje, država je penzionere izlagala raznim iskušenjima od kojih je najrigoroznije bilo usvajanje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija u 2014. godini.
Taj zakon je u pravni poredak ušao lažnim predstavljanjem: umesto da uredi kako se penzije isplaćuju, on je uneredio njihovu supstancu progresivnim uskraćivanjem određenih iznosa penzija u korist budžeta, što je državi omogućilo da iz penzijskog fonda, kao imovinske mase osiguranika i korisnika penzija, tokom njegove četvorogodišnje primene, prisvoji sto milijardi dinara.
Eto kako se država stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera!
Razgradnji međugeneracijske solidarnosti doprineo je i izmenjen sastav Upravnog odbora PIO fonda.
U vreme usvajanja penzijskog zakona u tom odboru od ukupno 15 članova, ubedljivu većinu su imali predstavnici osiguranika, poslodavaca i korisnika prava (svaki po pet) s tim što je dva predstavnika poslodavaca imenovala i Vlada.
U 2014.godini, država je, izmenom penzijskog zakona, smanjila sastav Upravnog odbora na samo sedam članova, a pošto sve njih bira i razrešava Vlada ona je tako obezbedila i punu kontrolu tog organa, bez obzira što dva člana bira i razrešava na predlog odgovarajućeg reprezentativnog sindikata.
Takvim sastavom Upravnog odbora znatno je smanjena imovina PIO fonda naročito u banjskim kapacitetima.
Model međugeneracijske solidarnosti je evropska vrednost a na njenim vrednostima je zasnovana i Srbija, kao država, što je predviđeno članom 1. Ustava. Kako ustavnost u Srbiji štiti Ustavni sud, očekivalo se da će zaštita, po inicijativi Udruženja sindikata penzionera Srbije iz 2014.godine, uslediti ali je, nažalost, izostala.
Razlog je izgovorio jedan od četvoro sudija koji su, kao manjina, bili za njeno usvajanje: ,,Kolege, morati biti lojalni Ustavu, a ne Vladi i njenoj politici“.
Prema članu 173. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Srbija je garant za obaveze penzijskog fonda prema korisnicima penzija.
Onaj, koji Vam se upravo obraća, podneo je 13.10.2021.godine tužbu protiv države baš po ovom pravnom osnovu. Sledeći lojalnost politici umesto pravu, Prvi osnovni sud u Beogradu je 5.7.2022.godine odbio tužbeni zahtev, a Apelacioni sud u Beogradu je 11.1.2023.godine potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude podneta je posebna revizija Vrhovnom sudu Srbije, o kojoj ni do danas nije odlučeno.
Najveću odgovornost za razgradnju međugeneracijske solidarnosti u penzijskom sistemu snosi Aleksandar Vučić, jer je, kao predsednik Vlade a potom i Republike, osmislio i sproveo uzurpaciju penzija u korist budžeta i pokretao poluge političkog uticaja na pravni poredak Srbije. Naravno, sa Kosmetom u njenom sastavu jer je tamo položaj penzionera nepodnošljivo težak.
A njih nema na ovom skupu! Nije ih bilo ni na prethodnom! Zašto?
(Izlaganje na međunarodnom okruglom stolu u Beogradu, 18. 09. 2024. godine, na temu ,,Društveni i materijalni položaj penzionera u Srbiji i drugim zemljama Evrope“)
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
