Buka je jedan od najvećih izvora zagađenja životne sredine u velikim gradovima.
Grad Njujork je definisao prekomernu buku kao „svaki preteran ili neobično glasan zvuk koji narušava mir, udobnost ili odmor razumne osobe normalne osjetljivosti, povređuje ili ugrožava zdravlje ili sigurnost razumne osobe normalne osjetljivosti ili uzrokuje povrede biljnog ili životinjskog sveta, ili oštećenje imovine ili poslovanja“.
Drugim rečima, prekomerna buka je svaki nepoželjan zvuk koji ugrožava mir, zdravlje i bezbednost ljudi i životinja uzrokujući gubitak sna, smetnje u svakodnevnim aktivnostima i emotivni stres.
Drumski saobraćaj je ubedljivo najveći izvor zagađenja bukom u Evropi.
To važi i za Srbiju gde je studija objavljena još 2011. pokazala da je više od 60% gradskog stanovništva izloženo nivoima saobraćajne buke za koje se smatra da ozbiljno ugrožavaju kvalitet života.
Prema toj studiji, približno 25% stanovništva je izloženo tolikim nivoima buke da je došlo do pojave posledica po zdravlje.
Izloženost stanovništva Srbije buci je dodatno povećana u proteklih deset godina, srazmerno sa rastom broja vozila i povećanjem obima ekonomske aktivnosti.
U Evropskoj uniji, izloženost buci je regulisano kroz Direktivu o buci u životnoj sredini (Environmental Noise Directive).
Ova direktiva se odnosi na buku koja proizlazi isključivo iz drumskog, železničkog i vazduhoplovnog saobraćaja i industrijskih aktivnosti.
Drugi izvori buke, poput buke na radnom mestu, u domaćinstvu ili komšiluku, nisu obuhvaćeni ovim pravnim aktom koji obavezuje države članice EU da smanje i regulišu buku u životnoj sredini.
Direktiva o buci u životnoj sredini nalaže državama članicama da mapiraju izvore buke i da, na osnovu tog mapiranja, izrade akcione planove za suzbijanje buke u urbanim područjima i za očuvanje područja visokog akustičnog kvaliteta koja nisu zagađena bukom.
Nadležni organi su dužni da obezbede učešće građana u izradi akcionih planova kroz javne konsultacije i pravovremeno izveštavanje javnosti o donetim odlukama i preduzetim merama.
Za potrebe merenja nivoa buke, evropska direktiva je definisala dva indikatora: indikator za dnevni period (Lden) koji meri uznemirenost prouzrokovanu bukom tokom dana, i indikator za noćni period (Lnight) koji procenjuje poremećaj sna izazvan bukom.
U skladu sa ovom direktivom, većina evropskih gradova je uvela mere za saniranje izvora buke i za ograničenje širenja buke.
Te mere su pre svega usmerene ka smanjenju buke u drumskom saobraćaju kroz zamenu starih asfaltiranih puteva glatkim „tihim“ asfaltom, bolje upravljanje saobraćajnim tokovima i smanjenje ograničenja brzine na 30 kilometara na sat.
Gradske vlasti su, takođe, uložile napore ka podizanju svesti građana o negativnim posledicama buke i potrebi korišćenja manje bučnih oblika prevoza poput bicikla i električnih vozila, kao i o prednostima pešačenja.
Pored mera za suzbijanje buke iz drumskog saobraćaja, mnogi evropski gradovi su uspostavili takozvana mirna područja, od kojih su većina parkovi i druge zelene površine gde ljudi mogu da pobegnu od gradske buke.
Većina ovih mera, pored smanjenja buke, znatno doprinosi i smanjenu zagađenosti vazduha, te je neophodno sagledati njihovu širu korist za očuvanje životne sredine i zdravlje stanovništva.
Berlin se istakao kao primer uspeha u suzbijanju buke iz drumskog saobraćaja.
Prvi krug mapiranja buke 2007. je pokazao da je veliki broj ljudi u Berlinu bio izložen visokim nivoom noćne buke koji se smatra štetnim po zdravlje.
Na osnovu tih nalaza, gradske vlasti su preduzele mere da smanje drumski saobraćaj u gradu tako što su suzile gradske ulice sa dve trake u oba smera na po jednu traku u svakom smeru.
Time je oslobođen prostor za biciklističke staze i pešačka ostrva, a saobraćaj je izmešten na sredinu kolovoza i udaljen od stambenih zgrada.
Procenjuje se da je ovo redizajniranje ulica omogućilo da se broj ljudi izložen visokim nivoom noćne buke smanji za više od 50 000.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
