Kako se muti muljevita voda

Bio je član ekipe svetskih eksperata na obimnom, strogom istraživanju koje je dokazalo da osiromašeni uranijum (OU) nema veze sa rakom. Kad god domaće mutivode iznova zavitlaju izmišljotine o OU i raku, profesor Radovanović ih pobije dokazima iz najstručnijih domaćih i međunarodnih zdravstvenih ustanova.

Branilac istine trpi klevete ali uspeva. Glavna mutivoda se povukla u fotelju ministarke zdravlja. Pomoćna mutivoda, naučno opovrgnuta, sada simbolički zove publiku da poseti najmlađe žrtve raka, decu u bolnici u Tiršovoj. Je li tražila dozvolu očajnih roditelja i brižnih lekara da potura jadnu decu koja nemaju veze sa OU?

Šegrt mutivoda, Branislav Simonović (dalje, BS), brani zloupotrebu najbolesnije dece, kleveće profesora Radovanovića, napada istinu. U ranijim epizodama ove tužne polemike profesor je znalački, sažeto pobio izmišljotine posoljene medicinskim terminima.

Već u prvoj rečenici prve paskvile BS otkriva kome se nudi, koga služi. Zamera profesoru Radovanoviću što je „ljude na funkcijama“ tobože „okaljao i provukao kroz svoje blato“. „Ljudi na funkcijama“ spali su na BS-a kao zastupnika; nemaju boljeg.

Nisam sreo BS-a, ali ga znam ko zlu paru po njegovim novinskim harangama. Ne bavim se njegovim pobudama: nudi li se, vrši li zadatak. Bavim se njegovim gadnim postupcima.

Osim profesora Radovanovića, BS uporno podbada mene i dvojicu akademika. Ta dvojica ga preziru ćutke. Ja glasno razmatram njegove metode.

BS galami da je crno belo a belo – crno. BS tvrdi sve suprotno istini. Zove eminentnog epidemiologa neznalicom o epidemiologiji koja tobože „ne navodi nikakve dokaze“; piše „bez ikakvih dokaza“; „ne prati naučnu literaturu“ o epidemiologiji, koju BS tobože prati; ne zna „koliko ima takve literature“; „on ništa od onoga što sam naveo … nije pobijao“; „on dobar deo mog stručnog teksta nije razumeo“. Uistinu, profesor Radovanović je konkretno pobio BS-a u 20 tačaka, u dvama odgovorima po deset. Mutivoda računa da su čitaoci propustili ranije epizode polemike pa će poverovati mutnim klevetama.

BS pripisuje svoje ružne postupke čestitome protivniku. Profesor Radovanović ne blati niti kalja nego kritikuje proizvođače blata za kaljanje ljudi. Lažno napadajući čestitoga, BS tačno opisuje sebe: „Priča ono što mu odgovara, a nije ga briga za istinu ili za tačnost onoga o čemu priča“; „izvrće činjenice“; „da makar nešto nauči o temi o kojoj raspravlja“; „ne koristi naučnu literaturu“. Da, sam BS je baš takav!

BS veliča ništavne publikacije kao važne studije. U ogromnoj literaturi ima svega i svačega. Stručnjaci i naučnici razumeju, ocenjuju, biraju. BS neznalački zahvata gluposti pa insistira da ih profesor Radovanović analizira: ; „ne kaže ništa o navodima iz referenci koje sam mu naveo.“ Evo kakve su BS-ove reference.

Pravi naučnici ne pozivaju se na magistarske teze i doktorske disertacije. BS, naprotiv, veliča tezu koju je naučna zajednica ignorisala ne citiravši je nijednom. Nula citata!

Pravi naučnici pozivaju se na recenzirane studije objavljene u uglednim časopisima koje vode zahtevni urednici. BS, naprotiv, veliča članak koji je objavila opskurna firma iz Moldavije koja nema recenzente nego prima bilo šta, bilo od koga ko plati. Firma se krije iza pet naziva, koji svi stoje na crnim listama ozloglašenih izdavača. Ugledan holandski univerzitet i obmanuti autori iz raznih zemalja upozoravaju naučnike da izbegavaju tog izdavača. BS je našao sebi slične!

Tobože znalac, BS „dostavlja redakciji spisak od 60 naučnih publikacija“. Novine nisu naučni časopis. Neka BS zalepi svoj spisak za banderu!

BS, lažan kritičar, negoduje što dobija istinitu kritiku. BS zamera profesoru Radovanoviću što komentariše njegov karakter. Pošto je BS slep za činjenice, pošto koristi lažne argumente, pošto čita žmurećki, ostaje nam da razmatramo jedino njegov loš karakter.

Nudim BS-u da me lažno kritikuje. BS služi „ljude na funkcijama“. Zato kritikuje profesora Radovanovića što javno protestuje protiv njihovih zlodela. Evo BS-u materijala da kritikuje i mene.

Redovno protestujem u gradovima a povremeno u Podrinju i na Homolju, namenjenim za otrovno rudarenje litijuma i zlata u korist stranih kompanija i domaćih političara a na štetu nas, ostalih. Na svakom protestu nosim po četiri nova, prigodna transparenta u visokom ramu, upadljivom nad glavama protestanata. Ponekad govorim na zborovima, u mikrofon. Javna glasila prenose moje govore i transparente.

Tokom građanskih ratova u otadžbini i za vreme bombardovanja 1999. godine kritikovao sam američke zločine i propagandu tamo gde je trebalo – u Americi. Govorio sam na američkim univerzitetima, televizijama, radio-stanicama; u crkvama, školama, novinama. Savesni Amerikanci prihvatali su moje činjenice i argumente. Neki su nudili pomoć žrtvama bombardovanja. Niko, baš niko, nikad mi nije zamerio što kritikujem izvršnu vlast i vojsku zemlje koja me je divno primila i čije ustanove mi daju akademske i naučne počasti i nagrade.

Zamišljam kosovskog Albanca kako kritikuje išta na ovdašnjim zborovima, televiziji, univerzitetima; u ovdašnjim školama i crkvama. Kako bi se proveo? Da li bi bio hvaljen i nagrađivan?

BS traljavo glumi intelektualca. Pokušava da zaseni čitaoce latinskim citatima ali se bruka. Jedan citat navodi pogrešno. Drugi pripisuje Aristotelu, mada je nepoznat autor verovatnije NJutn ili Bejkn.

Korim BS-a. Znam divne latinske izreke ali njega opisuje domaća: Lakše je kamen uz brdo valjati nego sa ludim razgovarati.

Teram BS-a. Branislave Simonoviću, vratite se u leglo iz koga ste izmileli! Aman, dosta!

Autor je hemičar, penzionisan profesor američkih univerziteta, član SANU u ostavci

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.