Kako se prazni budžet

Voluntarističko gledište o punoj kasi i bacanju para sa neba je potpuno pogrešno i veoma štetno za lako ranjivu privredu kakva je u Srbiji. Prva mera koju je trebalo doneti je da se plate u javnom sektoru (osim u zdravstvu, vojsci i policiji) smanje za 20 odsto. Da najveća maksimalno isplaćena platu u Srbiji bude dve prosečne plate i da se svi upravni, nadzorni i ostali odbori, kao i skupštinski ne plaćaju. Sav ovaj novac dobijen (ušteđen) na ovaj način da se transferiše u privatni sektor kome bi se omogućilo disanje vazduha i da preživi ovo katastrofalno vreme.

Umesto toga smo svedoci razbacivanja novca i ponovljenih Dinkićevih teorija iz 2008. godine „da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju“. S obzirom da je on i dalje ekonomski savetnik predsednika, jasno je odakle duvaju ovi tonovi o bacanju para sa neba je u stvari bacanje „prašine u oči“ i niži nivo populizma.

Prema saznanjima kojima raspolažem, javna uprava ne radi i samo po jedan čovek „dežura“. Nema stranaka, ne možete da rešite nijedan upravni predmet a zaposleni sede kod kuće i imaju 100 odsto platu, dok doktorima koji su se zarazili na poslu ona iznosi 65 posto. Svi sede kući, opštinari, gradski i republički službenici, svi zavodi i ustanove. Koliki je to trošak za državu a oni koji rade jedva da preživljavaju i od njih zahtevamo da radnike ne otpuštaju i ne smanjuju plate. Ova zemlja neće ekonomski preživeti bez tih koji svaki dan nešto privređuju i pune budžet.

Gradska vlast u Beogradu nije donela meru o smanjenju zakupnine za lokale i smanjenju poreza na imovinu, jer im trebaju pare za gondole i druge sulude projekte.

Naravno, sve ovo je posledica što su nam na vlasti ljudi vlasnici kupljenih diploma, mesari, trgovci, keramičari… Loši đaci nisu kadri da upravljaju ni mesnom zajednicom a kamoli državom.

Zato, ukoliko se neko ne doseti da pozove najumnije ekonomiste (profesora Zeca, Danu Popović i druge), izlaza nam neće biti osim ogromne recesije, pada životnog standarda i inflacije. Ceo svet je u recesiji i novac će biti skup a za nas najskuplji. Dozovite se pameti, priznajte da niste kadri, zaboravite bolesne sujete i pozovite umne ljude da pomognu da Srbija preživi ovu zdravstvenu i buduću ekonomsku krizu.

Autor je politikolog iz Beograda