Foto: Privatna arhivaKao Dan grada Šapca od 2015. godine obeležava se 22. april, u spomen kada su Turci napustili Šabac 1867. godine.
Prethodnih decenija slavio se 23. oktobar, kada su partizani oslobodili Šabac 1944, ali se posle ustanovilo da su pobednici osvetnički nastupili prema neistomišljenicima, pa i onima koji su imali znatnu imovinu ili lepe žene. Stradalo je, po još neutvrđenim činjenicama, oko dve hiljade ljudi, mahom bez suđenja.
Aprilsku nagradu, kao najviše priznaje, dobili su, pored ostalih: vladika Lavrentije, novinari Olja Bećković, Vukašin Obradović, redakcije lista „Danas“ i „Podrinske“, Milan Jovanović, uzbunjivač Aleksandar Obradović…
Nakon preuzimanja vlasti, 2021. godine, a podsećanja radi nakon besomučne krađe glasova na lokalnim izborima prethodne godine, gde je Gradska izborna komisija poništila izbore na svih sto biračkih mesta, što će ući u anale novije političke istorije ne samo Srbije već i šire, za počasnog građanina proglašava se, gle čuda, Aleksandar Vučić. I to kao borac za demokratiju i demokratske vrednosti. Ne treba podsećati da je on u sadejstvu SNS i SPS urušio demokratiju i gotovo sve institucije…
No, kao vrhunac beščašća i poltronstva, isti taj Aleksandar Vučić nikada zvanično nije posetio Šabac u svojstvu bilo prvog potpredsednika vlade, bilo premijera i predsednika države. Držao je mitinge, posećivao radove na novom mostu i autoputu, vojnu smotru na Starom gradu… Podsećanja radi, ni Slobodan Milošević nikada zvanično nije posetio Šabac kao predsednik države, jedino je bio u poseti „Zorki“, ali kao predsednik CK SKS.
Da naprednjačka vlast radi to što radi, uostalom kao i u svim ostalim gradovima a pogotovo prestonici, pokazali su šta znaju i kakve su im vrednosti. Jedna od prvih odluka bilo je ukidanje štampanja sabranih dela Radomira Konstantinovića, u okviru fondacije Stanislav Vinaver.
Protivno delu najevropskijeg srpskog intelektualca Stanislava Vinavera, vrsnog studenta Anri Poankarea i Anri Bergsona, dobrovoljca i jednog od 1.300 kaplara… Podsećanja radi Konstantinovićeva „Filosofija palanke“, jedna je duhovna vertikala, protivna palanačkom, a naravno tu su i druga obimna i značajna dela o srpskoj kulturi i umetnosti. I ne malo značajnije, Konstantinović je bio u Beogradskom krugu, protivnik ratova devedesetih, kada su Beograđani cvećem zasipali tenkove.
Šabački naprednjaci su naprasno ukinuli i start-ap centar, gde su mladi informatičari hvatali vezu sa svetom i biznisom. Za ovih gotovo četiri godine Šabac se potpuno utopio u naprednjačko palanaštvo: ukinuli su Šabački letnji festival; nezakonito smenili direktorku Šabačkog pozorišta Minju Bogavac i direktorku Narodnog muzeja Nelu Tonković; zavladao je medijsku mrak, TV Šabac je ugašen…
Kao „duhovni“ iskorak u svojoj vlasti pomogli su podizanje spomenika Šabanu Šauliću, veliki kao i spomenik Jevremu Obrenoviću. Najveći domet bila je izgradnja otvorenih bazena, ali tri puta skuplje nego što je bila prethodna cena. Tu je i projekat novog trga, kod Nove robne kuće, vredan oko milion evra, mnogo više od centralnog gradskog trga i Vinaverovog trga…
Šabac je grad sa dugom tradicijom, prepoznatljiv po mnogim prvinama u Srbiji koje je uveo najevropskiji gradonačelnik Jevrem Obrenović, a tu su i tri ordena za stradalaštvo i herojstvo u Prvom svetskom ratu, koje nema nijedan grad u Srbiji.
Za utehu: konačnu ocenu, ipak daje istorija!
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
