Nakon izbora 1997. formirana je „vlada narodnog jedinstva“ između SRS, SPS-a i JUL-a. Ministar propagande, sadašnji predsednik Srbije, prepoznao je intrinsičnu vrednost tadašnjeg slogana SPS-a: „Za bolji život, budućnost Srbije“.
Slogan je bio otkrovenje, misija, koja je u Vučićevoj glavi odzvanjala od 1997. do danas: „AV – Budućnost-Srbija“.
Svi su sumnjali, niko nije verovao, ali to nije uticalo na njegove ambicije da će jednog dana budućnost biti sinonim za Vučić – Aleksandar Budućnost Vučić. Politika „Bolji život“ počela je na Kosovu 1998. i trajala do NATO bombardovanja, iliti do 5. oktobra. Miloševićeva politička i strateška nesposobnost da uspostavi Zlatno doba imala je za posledicu petooktobarsku „revoluciju“. U tom trenutku, kao i danas, političke i ideološke razlike nisu smele da predstavljaju smetnju uzvišenom političkom cilju – rušenju Miloševića. Liberali, socijalisti i nacionalisti su kategorije koje su u tada i danas prestale da igraju važnu ulogu. Izvor svih problema nije politika, već ličnost koja poseduje političku moć – Milošević. Politički pluralizam, demokratija i vladavina prava će biti nužna posledica rušenja režima, a ideološke razlike će do tada biti ostavljeni po strani.
Ubrzo se pokazalo da petooktobarske promene nisu bile kulturno-vrednosne i političke, već običan puč koji je lišio moći vlastodršca. Ideološka podloga režima nije pogrešna, već lider koji se pokazao nesposobnim da uspostavi nacionalno jedinstvo i ostvari obećano Zlatno doba. Ekonomska beda, društveni i politički problemi nisu bili posledica politike 90-ih već ambicioznog nesposobnog idiota.
Srpska radikalna stranka je pokazala da je najbolje od svih shvatila bit „revolucije“ formulisanjem izbornog slogana 2000. god: „Danas Zemun, sutra cela Srbija“. Nakon ubistva premijera dr Zorana Đinđića eliminisana je poslednja prepreka koja je sprečavala Srbiju da krene radikalskim putem do „boljeg života“. Otuda ne treba sumnjati u političku pronicljivost Dačića koji je nakon usvajanja rezolucije o Kosovu rekao: „ne znam zašto ste nas skidali kad vodite našu politiku“. Istinitost tvrdnje i mogućnosti da Srbija postane radikalska pokazalo se osvajanjem vlasti SNS-a.
Od 1997. preko 2000. do danas pokazalo se da Miloševićeva politika „Bolji život“ nije odumrela eliminacijom lidera. Postepenom likvidacijom političkih otaca Vučić je uspeo da ostvari radikalski san – da Zemun postane juče, a radikalska Srbija danas. Verovali su u izvesnost demokratije i vladavine prava nakon smene režima, a dobili su Aleksandra Budućnost Vučića.
Postojeće stanje pokazuje dosadašnju nepogrešivost i sposobnost radikala da predviđaju budućnost. Promene političkih garnitura nisu dovele do dubljih društvno-političkih promena i pretpostavki koje predstavljaju oslonac i bazu radikalske Srbije. Otuda bi trebalo dublje protumačiti naziv aktuelne kampanje predsednika koja poseduje „nostradamusovsku“ vrednost.
Kampanja „Budućnost Srbije“ ima simbolički značaj i šalje jasnu političku poruku. Vučić i kampanja „Budućnost Srbije“ jeste nasleđe iz prošlosti i radikalska politika čiji je sadržaj redefinisan u skladu sa postojećim političkim okolnostima. Vučićeva kampanja objavila je politički rat koji je predstavljen kao borba između dobra i zla. „Moralni rat“ je kreirao prostor za političko nadmetanje unutar kojeg su ideološke i političke razlike marginalne. Moralni rat je u suštini radikalski rat između onih koji vide drugačiji put dostizanja Zlatnog doba. Te se iz vida gubi ideološka istovetnost Vučića, Obradovića i DSS-a, a ističe moralna razlika kao osnova sukoba. Glorifikacija ratnih zločinaca, nacionalizam i priroda odnosa prema susedima je zajedničko idejno jezgro i radikalski koncept „Bolje Srbije“. Ukoliko bi Obradović zamenio Vučića, ne bi morao više da ide do Pančeva da prekida tribine Peščanika, već bi imao političku moć da šalje sopstvene talibane.
No, moralni rat je deideologizovao politički prostor unutar kojeg su legitimni i akteri koji svoju poziciju određuju negativno – protiv Vučića. Odsustvo političkog programa ne predstavlja prepreku na putu ka osvajanju vlasti. Trenutna borba se odvija na moralnom i personalnom nivou gubeći političku dimenziju.
Ukoliko moralni rat bude delotvoran i politička istovetnost između Saveza za Srbiju i Vučića postane marginalna, 5. oktobar će postati nedostižan cilj. Svrha kampanje nije da pokaže da je Vučić večan, već da će partijska država i radikalska politika biti neminovna i uvek prisutna. Promena vlastodršca ne znači i nužnost širih društveno-političkih promena koje će onemogućiti kontinuum takve politike. Otuda vešala mogu imati istinsku vrednost ukoliko će se njima obesiti politika koja godinama unazad kreira i planira našu stvarnost.
Ukoliko se ponove greške, može se formulisati opšti zakon kretanja našeg društva: metodično proizvođenje kružne ludnice – „Budućnost Srbije“. I posle Vučića, Vučić.
Autor je aktivista Žena u crnom
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
