Kako smo dobili budućnost Vučića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Problem Srbije je sto vlast ima ogroman kolac koji deli i iz koga stvara partijsku državu . 1.Neophodno je privatizovati sve sto se može privatizovati , uvesti konkurenciju drzavnom sektoru i izvršiti deregulaciju poslovnih oblasti .
   2. Napraviti istinski slobodno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo .
   3. Privatizovati sve medije.
   Jedino bi se na ovaj način stvorila protivtežnju partijskoj državi i njeno neprekidno ponovno stvaranje. U suprotnom će se stalno dešavati scenario iz ovog teksta.

2. Siroti mali hrčki. Najviše vole da se popnu na točak i onda trče, trče, trče… u svetlu budućnost. Onda malo odmore pa ispočetka

3. Ljudi živite u prošlosti, pravite paralele koje nemaju veze sa mozgom.

4. Dijagnosticirali ste bolest i opisali posledice. Još da pročitamo lek koji preporučujete. Da vas podsetim na istinu: niti svi ljud, niti duštva ne oboljevaju od opisane bolesti – poličke ludosti ili idiotizma. Slovenija nema takve probleme, jer su u pitanju problemi ljudi i celog društva nižeg nivoa svesti, u koja drušva Slovenci ne spadaju, a gde Srbi caruju. Upravo je vođa ludih radikala svojevremno grdio Slovence, jer on nije kao što su oni pametni pa mu to smetalo, ali je dobro znao da će ga Srbi rado i sa uživanjem slušati: “Neka odu Slovenci, ne trebaju nam ti Bećki konjušari!” Od koga je Milošević naučio da izgovori neistinu na Gazimestanu 1989, kada je povikao laž za koju je on autoritarno patološki tip verovao da je istina, jer tako su napisali u knjigama, a mogao je da čuje od glupavih autoriteta u školama i kod kuće: “Ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo!” A istuna je od Maričke bitke, Kosovskog boja pa nadalje u Prvom i Drugom svetskom ratu, mi smo znali da ginemo. Jar kao pri otvaranju največeg lanca nameštaja u Zapadnom svetu IKEA kod Beograda, mogli ste da kupite jedini srpski proizvod oklagiju, i rat je rad u kome se ulaže život za šta pametni, napr. Slovenci, nerado ginu ali pobeđuju.
   Bio sam prisutan na sve četiri sesije koje se održavaju na Filzofskom fakultetu svakog četvrtka u 18:30, pod sloganom “Nije filozofski ćutati”, a da prisutni moraju da slušaju ljude najodgovorne za naše stanje svesti, a da za to ne samo da ne osećaju krivicu, već ne dozvoljavaju da im se to kaže. Znači, samo oni ne smeju da ćute dok svi ostali od kojih neko više zna od njih moraju da ćute i slušaju njih koji su glavni krivci za naše stanje. Ako im postavite pitanje koje označava njihovo neznanje prave se da nisu čuli pitanje. Istovremeno moderatori, a to su profesori na Filozofskom fakultetu, stvaraju atmosferu radosti, što je Šesta od Deset strategija manipulacije sa ljudima kako ih je klasifikovao mudri i časni Noam Ćomski. Onda šta očekivati od onih koji nisu doktorirali filozofiju, socilogiju, istoriju, ekonomiju, ili nisu urednici u nekoliko preostalih novina i televizija koje nisu zaposeli Radikalski divljaci.
   Na to pitanje posle pojave Memoranduma odgovorio je pokojni talentovani dramaturg Aleksandar Popović, kada su ga pitali na tadašnjem Jutelu šta misli za taj dokument, odgovrio je: “U svakoj akademiji ima volova, kao što u svakom selu ima akademika.”