Kako smo došli do „inkriminacije aktivizma“

Zbog svega što se dešavalo tog 3. maja, kao i dan nakon toga, kada je, tada dvadesetogodišnji, Uroš Blažić izvršio višestruka ubistva u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, Vlada Srbije je najavila niz mera koje su se ticale kontrole vatrenog oružja, pooštravanja kaznene politike, i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima.

Jedna od tih mera je i formiranje Radne grupe za bezbednost dece na internetu koja je trebalo da razmotri „uvođenje mere zabrane pristupa sajtovima (DarkNet i slično), a koji sadrže savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje“.

Niz ovih mera se ticao promene Krivičnog zakonika (KZ), za šta je nadležno Ministarstvo pravde, a priča se po čaršiji da tu već godinama postoji neka Radna grupa za izmene KZ-a koja se sastoji od predstavnika Ministarstva i drugih institucija. Međutim, ništa nije poznato o tome ko je i kako radio na pisanju predloga ovih izmena. Sve do nedavno nije bilo ni reči o tome u javnosti, tj. dok Ministarstvo pravde nije objavilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama KZ-a.

Sa druge strane, Radna grupa za bezbednost dece na internetu je u avgustu 2023. godine završila sa svojim radom, zaključila da je „nemoguće onemogućiti“ pristup Dark net-u, i predala predloge radi sankcionisanja „objavljivanja materijala gde se savetuje izvršenje nekog krivičnog dela“ i „svesnog pristupanja štetnom materijalu“, kao i „javnog odobravanja teških krivičnih dela“ (što je takođe bilo motivisano onima koji su odobravali činove u Ribnikaru i okolini Mladenovca).

Zanimljivo je da je tekst Nacrta izmena i dopuna KZ-a kojim se inkriminiše „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“ identičan predlogu Radne grupe, ili barem onome što nam je poznato iz medijskih objava.

Takođe, gotovo istovetno predlogu Radne grupe da se sankcioniše lice koje „odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora“ je definisano i „odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela“ u Nacrtu koje je objavilo Ministarstvo, kao i predložene kazne zatvora za sva ova dela. Stoga se može reći da je Ministarstvo prihvatilo navedene predloge Radne grupe za bezbednost dece na internetu.

Mnoge od najavljenih izmena KZ-a su u delu javnosti okarakterisane kao zlonamerne, korak unazad po pitanju građanskih sloboda i ljudskih prava, a korak unapred ka stvaranju „policijske države“ i koncentracije moći u rukama „moćnika“. Zbog predloženog krivičnog dela „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“ su se najviše zabrinuli aktivisti i građani koji su prethodnih godina svoje nezadovoljstvo radom institucija izražavali na ulici, protestima i blokada.

Imajući u vidu veliki broj hapšenja i gonjenja kritičara sistema, a naročito po pitanju projekta „Jadar“ i kopanja litijuma, oni sasvim opravdano strahuju od najavljenih zakonskih promena. Da li to znači da pozivanje na ustavom garantovanu slobodu okupljanja putem društvenih mreža (ili Dark neta?) i davanje instrukcija kako i gde protestovati predstavlja krivično delo „objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela“? Verovatno da bi odgovor na to pitanje ostao otvoren tumačenju pravnika – pa bi u pojedinim slučajevima bilo krivičnog dela, a u pojedinim ne.

Ne želim da verujem da su članovi Radne grupe za bezbednost dece na internetu imali na umu da će njihovi predlozi, pošto budu usvojeni, biti okarakterisani kao zlonamerni ili kontroverzni. Verujem da su u najboljoj nameri predložili mere za povećanje bezbednosti dece, mladih, pa i svih ostalih.

Ipak, Vlada Srbije je najavila razmatranje mera zabrane „sajtovima koji savetuju kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje“, a ne sajtovima (ili materijalima) koji savetuju izvršenje bilo kog krivičnog dela.

Da li je posao Radne grupe za bezbednost dece na internetu ili Radne grupe za izmene KZ-a bio da se takvo delo bliže definiše i da se jasno naznači da se misli na savetovanje kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili oružje? Na kraju, nije ni bitno – jer da se tako nešto učini, još uvek nije kasno.

Autor je doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.