Kako smo postali društvo koje se raduje tuđoj nesreći!?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ja živim na oko 200 metara od zemunskog keja i nekada, davno voleo sam da šetam i/ili vozim bicikl duž keja od Zemuna sve do Ušća i nazad.
   Nažalost, to već bar 10-ak godina godina više ne radim, baš zato što su mi reku i obalu uzurpirali i oteli ***** splavovi i sve što danas od reke može da se vidi između dva splava je nešto malo smrdljive vode pune svakojakog đubreta.
   Zato, kad izgori neki splav, nije da se radujem jer ja nemam ništa od toga i za mene to ništa menja, nego samo pomislim da vlasnici tih splavova uglavnom nisu pametni mali preduzetnici koji su iz ničega napravili uspešan biznis, nego uglavnom opasna mafija kojoj splavovi služe kao paravan za prostituciju i rasturanje droge!
   Tako da stvarno ne razumem zašto autorka, u tekstu koji inače obiluje tačnim činjenicama pominje nekakvo „radovanje tuđoj neseći“?
   Kao prvo, kad splav izgori, za vlasnika to nije nikakva neseća, nego samo relativno mala poslovna šteta, koju brzo nadoknadi. Ti splavovi su uglavnom jeftine skarabudževine koje su lako zamenljive.
   Slažem se da zajedno s tim splavom mogu da izgore i neki posetioci, ali to nije moja stvar, nego stvar države. Ako država nije (a vidimo da nije) u stanju da vlasnicima splavova nametne poštovanje protivpožarnih, bezbednosnih, higijenskih i drugih propisa, kakve to veze ima s time šta ja osećam kad se zapali neki splav?

2. Zašto spominjete Nerona, a ne, na primer, doba Sulejmana Veličanstvenog? Da ste pogledali samo jednu epizodu serije iz Turske pod nazivom „Sulejman Veličanstveni“ vi bi našli odgovore na vaše pitanje. Despotsko društvo je zasnovano na mržnji (svi se mrze, svi se plaše jedni drugih), za razliku od građanskih društava koja su zasnovana na „vrlinama“ (građani se udružuju, imaju poverenje jedni u druge, pokušavaju zajedno da reše životne probleme)!

3. Odlično. Sasvim tačno. Podržavam.

   1. Naravno, lose stvari treba osuditi. Isto je bilo jako degutantno likovati nad nasiljem na Vidikovackoj pijaci. Ne postoji manje ili vece zlo, sto bi nekad rekli Basara i Vesna Pesic. Sto se tice ostalih stvari u tekstu nekako je previse pitanja postavljenih, a nastavnici sa univerziteta su tu ipak da nam daju odgovore i objasne…