Kako SNS opkoljava opozicione štandove

Naime, u centru Vršca, gradski odbori Demokratske stranke i Stranke slobode i pravde izneli su svoje štandove sa ciljem da razgovaraju sa građanima o njihovim problemima, da čuju šta građani misle o tome kako izaći iz velike političke krize u koju je zapalo srpsko društvo.

Pored toga na štandu DS-a se mogla potpisati i peticija za obnovu vidikovca na Guduričkom vrhu, koji se usled potpune nebrige lokalne SNS vlasti urušio krajem 2019. godine, dok su na štandu Stranke slobode i pravde deljene besplatne „Novine“.

Toga dana je u posetu Vršcu došao i predsednik SSP-a Dragan Đilas sa potpredsednicima Marinikom Tepić i Dejanom Bulatovićem i ostalim najvišim stranačkim funkcionerima.

Nažalost, instruisani „odgore“, aktivisti SNS-a opkolili su opozicione štandove i počeli da galame i vređaju funcionere SSP-a i DS-a.

Nikada se u Vršcu nije desilo da jedna stranka pošalje svoje aktiviste na štandove drugih stranka da vređaju i maltretiraju ljude koji drugačije misle i onemogućavaju ih u promovisanju  njihovih političkih stavova.

Okupljeni građani koji su došli da potpišu peticiju za obnovu vidikovca i da razgovaraju sa opozicionim političarima bili su u šoku zbog nemilih scena.

Bilo je tu svega, od pijanih ljudi dovedenih ko zna odakle da uzvikuju besmislene parole i viču, starijih žena koje doduše nisu bile pijane, ali su takođe bile potpuno nesvesne vremena i prostora gde se nalaze i zašto galame, do funkcionera SNS-a koji su bili i te kako svesni zašto su tu gde jesu i zašto sve ovo rade.

Nema nikakve dileme da je ova akcija sprečavanja opozicionih političara da razgovaraju sa građanima brižljivo isplanirana od strane Srpske napredne stranke.

SNS je još pre više godina opoziciji ukinuo pristup u medijima, ostalo je samo još da im zabrane i direktnu komunikaciju sa građanima. Kako to izgleda u praksi, i kako će to izgledati u budućnosti, demonstrirali su ovoga puta u Vršcu.

SNS je poslao svoje aktiviste da najprizemnijim psovkama i uvredama pokušaju da isprovociraju nekog iz opozicije kako bi došlo do eventualnog verbalnog i fizičkog obračuna, koji bi istog trenutka završio u SNS tabloidima spinujući da je opozicija ta koja širi nasilje i mržnju.

Zastrašuje spremnost stranke na vlasti da žrtvuje svoje sopstvene članove svesno ih gurajući u rizične situacije i priželjkujući fizičke obračune između njih i opozicije, a sve u cilju najprizemnije propagande i održavanja mafijaškog režima na vlasti.

Podjednako je zastrašujuća i spremnost pojedinaca, koji su posao dobili preko SNS-a, da pristaju na mnoge nečasne stvari, samo da bi zadržali posao.

Pogotovo je opasno kada takvi ljudi pre podne rade na načelničkim mestima u gradskoj upravi, u bolnicama, u raznim inspekcijskim službama, a posle podne dolaze na štandove Demokratske stranke i Stranke slobode i pravde fotografišući i snimajući okupljene ljude, svoje komšije i sugrađane, kojima će koliko već sutradan pretiti otkazima ili smisliti neki drugi vid odmazde samo zato što podržavaju opoziciju.

Žao mi je što Tanja Fajon nikako da pronađe malo slobodnog vremena i dođe u Vršac iako sam je lično pozvala još 2019. godine kada smo se upoznale u Briselu.

Žao mi je što juče nije bila sa mnom na štandovima Demokratske stranke i Stranke slobode i pravde, što nije na svojoj koži osetila tu agresiju i mržnju kojoj su političarke poput Marinike Tepić i nas ostalih žena izložene godinama unazad.

Volela bih da se i Tanja Fajon i Vladimir Bilčik lično na terenu uvere u šta se pretvorilo srpsko društvo za ovih 10 godina autokratske i mafijaške vlasti Aleksandra Vučića.

Možda bi onda pregovori oko izbornih uslova izgledali drugačije. A možda i ne bi. Na kraju krajeva, neće ni Tanja Fajon ni Vladimir Bilčik živeti u Srbiji.

Autorka je potpredsednica Demokratske stranke