Kako su Azerbejdžan i Srbija postali prijatelji

Srbija, odnosno, tada SR Jugoslavija, samo što je ostavila iza sebe najtežih tri meseca u svojoj modernoj istoriji i bombardovanje NATO država.

Rutinski sam anketirao poslanike u ovom telu, sve dok se nisam sreo sa Ilhamom Alijevim. On je odmah istakao saosećanje, svoje i svoga naroda, prema narodu moje zemlje. Znao sam, naravno, da kaspijski region nazivaju „azijskim Balkanom“. To mi je, uostalom, nekoliko puta objašnjavao i sam Zbignjev Bžežinski koji je i autor ove poštapalice. Ali, ma koliko bilo uzdaljeno i pomalo neprirodno, jer su svaka zemlja i svaki region jedinstveni i neponovljivi, to poređenje samo po sebi bila je neka osnova koja je približavala dva udaljena regiona.

Od tada, nastavili smo da se viđamo svaka tri meseca na zasedanjima Parlamentarne skupštine u Strasburu.

Bio sam svedok neumornih napora Ilhama Alijeva da ubedi evropske parlamentarce da što pre prime Azerbejdžan u članstvo i uzdržano i oklevajuće evropsko mišljnje ohrabri u zamišljanju i kreiranju šire Evrope.

Evropa se tada suočavala s pitanje svog identiteta, svojih granica i pitanjem, gde se završava Evropa? Nekima je Azerbejdžan bio isuviše daleko i isuviše nepoznat da bi se uklopio u sliku te Evrope.

Ilham Alijev, međutim, veoma uspešno je uklanjao te sumnje i barijere, pridobijao je poslanika u debatama, ali i ličnim susretima. U tome mu je pomogao i prosperitet koji je beležio Azerbejdžan cele decenije, a posebno naftna kompanija kojoj je bio na čelu i koja je vila srce ekonomskog buma zemlja.

Konačno, Azerbejdžan je primljen sredinhom januara 2001. u Savet Evrope. Bila je to jedna od najimpresivnijih svečanosti prijema.

Naše redovne susrete, iskoristio sam i za veliki intervju, prvi kojim je kod nas predstavljen svestrani napredak Azerbejdžana, ali i njegov budući predsednik. Taj intervju, koji je vođen odmah posle 11. septembra 2001. i napada na njujoršski Svetski trgovinski centar, na neki način, ima i danas aktuelne poruke. Ilham Alijem je poručio da zemlja treba da koristi svoje naftno bogatstvo za učvršćivanje svoje nezavisnosti. Svi čitaoci, međutim, zapazili su deo u kojem govori o putovanju koje je kao petnaestogodišnjak , tokom 1976. izveo kroz Jugoslaviji.

Posetio je Beograd, Sarajevo, Ljubljanu, Dubrovnik i Plitvicae. „Sve mi se to dopalo. Živeo sam u Azerbejdžanu koji je bio deo Sovjetskog Saveza. Mi smo mislili – Jugoslavija je socijalistička zemlja, ona je ista kao Moskva. Kada sam došao, video sam da je to Zapad. To mi se veoma dopalo. Proveo sam deset dana i želeo sam da i naša zemlja bude takva. Sve to je bilo za mene strašno neočekivano. Nažalost, od tada nisam dolazio, ali verujem da će se to ponovo desiti“, rekao je tada.

Osetio sam tada da je to izazov s kojim se treba suočiti i predložio snažnije povezivajnje naših zemalja. Srećom, taj intervju imao je pažljive čitaoce i među onima koji su imali identično mišljenje i koji su ove ideje mogli da pretvore u stvarnost. Na konferenciji 2009. kojom je obeležen jubilej pokreta nesvrstanih, kojoj sam bio među organizatorima, prisustvovao je i ambasador Azerbejdžana, Eldar Hasanov.

Bio je to početak nove etape u našim odnosima. Tada je najavljeno i skoro otvaranje ambasade u Beogradu. Ovih dana ministar spoljnih poslova Srbije, boravio je sličnim povodom u Bakuu, prisustvujući ministarskom sastanku nesvrstanih zemalja, hde se sreo s predsednikom Alijevim. I to je potvrda snažnih veza i solidarnosti koje postoje između dve zemlje i naših naroda, posle skoro decenije brižljivo negovane saradnje.

Njen rezultat danas je auto put sredinom Srbije koji je gradila azerbejdžanska kompanija Azvirt, parkovi prijateljstva koje su podignuti u Srbiji i brojne razmene delegacija.

Predsednik Alijev došao je nakon 35 godina ponovo u Beograd, koga je posetio u junu 2011. kada je definitivno skrojena agenda prijateljstva dve zemlje koja traje i danas.

U njoj su još brojni zajednički projekti i poduhvati. Uskoro se bliži iobeležavanje decenije saradnje i prijateljstva. Ponosan sam što sam odškrinuo prozore kroze koje su naši narodi upoznali jedan drugog.

Danas, srećom, i mi kao pravi Balkan i naša azijska metafora, prevazilazimo sukobe u našim regionima. I ako ih još nismo okončali, mi smo na jasnom putu da to učinimo. Ogromna je zasluga predsednika Ilhama Alijeva u tome, koji neumorno radi na dobrobit, ne samo svoje zemlje, nego i celog regiona. Uveren sam da će to još uspešnije produžiti i dalje i da će veze naše dve zemlje biti još čvršće i plodonosnije.

(Autor je bivši ambasador Srbije u Egiptu)