Kako su Divac, Đoković i Manojlović „ispali“ iz Er Srbije?

Do pre neki dan oni su titulisani kao „žive legende“, takoreći dika i ponos Srbije, koje su nadrasle regionalne okvire i postali globalni brend. Danas, neki od njih ne svojom krivicom brukaju se pred očima domaće i svetske javnosti. Tri izvrsna majstora svog zanata – košarkaš, teniser i glumac – postali su predmet sprdnje, opravdane ljutnje, neretko javnog besa a često i nepristojnih psovki.

Reklo bi se, ni krivi ni dužni.

Zapravo njihova jedina „krivica“, ako se to može nazvati krivicom, je u tome što su svoje ime iznajmili državi Srbiji, odnosno aviokompaniji Er Srbija. Nihova imena svojevremeno su s velikom pompom i nacionalnom euforijom okačena na iznajmljene avione Er Srbije. Da su znali s kakvim će se blamom suočiti, verovatno bi se neki od njih zahvalili na ponudi i otišli da reklamiraju ozbiljnije i kvalitetnije brendove.

Sada ti „personalizovani“ avioni (s imenom i prezimenom) nisu u stanju da prevoze putnike prema utvrđenom redu letenja, što stvara nervozu među putnicima, ostavlja loš utisak o prevozniku ali i iznajmljivaču imena.

Portal aviatica.rs objavio je 2. jula vest pod naslovom „Šta se dešava sa avionima Er Srbije?“ u kojoj se kaže da se ta aviokompanija već danima suočava s ogromnim teškoćama usled čestih kvarova aviona i ispadanja iz saobraćaja. Novinar tog portala taksativno je nabrojao linije, tipove i oznake aviona koji su tog dana kasnili s poletanjem ili su letovi otkazani (Amsterdam, Tel Aviv, London, Antalija, Tivat, Podgorica, Malta, Štutgart, Hamburg). Kao glavni razlog navedeni su kvarovi skoro svih tipova aviona (ne samo ovih koji nose imena „živih legendi“) i njihovo ispadanje iz saobraćaja zbog čega je došlo i dolazi do drastičnog pomeranja operativnog plana.

Nije teško zamisliti nezadovoljstvo putnika koji satima drežde na aerodromu ili u avionu čekajući da otputuju iz Beograda.

Sezona je u punom jeku i takvi pehovi ne bi smeli da se događaju ozbiljnom prevozniku. Bilo je dovoljno vremena, a valjda i znanja i novca, da se Er Srbija pripremi za letnju turističku sezonu. Prosto je neverovatno da je kompanija nespremna dočekala početak sezone i tako dodatno prokockala malo preostalog ugleda. Kašnjenje aviona i otkazivanje letova na početku letnje sezone jednostavno ne sme da se dogodi kompaniji koja pretenduje na znak „najbolje iz Srbije“.

Kad će, ako ne sad, rukovodstvo nacionalnog avioprevoznika pripremiti kompaniju da pravi najveći prihod i profit? Šta su od početka godine do sada radili toliko hvaljeni i skupo plaćeni menadžeri da Er Srbiju postave na zdrave noge, inače dovedeni da zaustave pustoš koju je iza sebe ostavio bivši direktor Dane Kondić? Btw, to je onaj direktor koji se, kad je kačio Bregovićevo ime na jedan „erbas A319“, pretenciozno hvalisao kako se globalni uspeh Gorana Bregovića može uporediti sa uspehom Er Srbije.

Početak turističke sezone pokazao je, nažalost, razmere neuspeha vlasnika i menadžera nacionalne aviokompanije. Sad kad je trenutak za poslovno „biti il’ ne biti“, pokazuje se da Er Srbija nije umela da organizuje osnovni posao u avio prevozu – da „upari“ flotu aviona sa planiranim destinacijama. To što se događa s avionima Er Srbije posledica je nemara, javašluka, neznanja, loše organizacije, slabog održavanja i nedostatka novca.

Raspad sistema ne služi na čast ni državi Srbiji kao većinskom vlasniku, ni Er Srbiji a nije prijatno ni „živim legendama“ koje su svoje ime založili u brend nacionalnog avioprevoznika. Nemaran odnos Er Srbije prema putnicima istovremeno je neviđeni blam i za velikane čija imena nose avioni. Ti ljudi su zahvaljujući talentu, veštini, strasti, neviđenom radu i naporu stekli status koji imaju u globalnim razmerama. Zato niko, ni u ime nacionalnih interesa, ne sme da se igra ugledom tih ljudi.

Većina njih ipak nisu zaslužili da im se sad spočitava kako su, sklapajući dil s Er Srbijom, neozbiljno shvatili poslovicu „ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se biju“. Svi su oni imali dobru nameru da pomognu zemlji, ali nisu mogli da veruju da će im se neodgovorni vlasnik i nesposobni menadžment odužiti na ovakav način. Samo pretenciozne neznalice mogu ovako olako da bagatelišu „žive legende“ i da nemaju trunke poštovanja za ljude koji su im dali svoje ime, ugled, status i imidž.

Autor je novinar