Kako u nauci prepoznati uspešne

Mere se broj i kvalitet publikacija, njihova citiranost, ukupan broj citata, srednja citiranost po članku i Hiršov indeks, broj doktorskih disertacija i njihov kvalitet, broj patenata i njihova realizacija, količina dobara ostvarena kroz tehnološke proizvode, itd. Široko je prihvaćeno da tri cifre dovoljno govore o uspešnosti kandidata: broj članaka, broj citata i kvalitet istraživanja meren Hiršovim indeksom (ili prosečna citiranost po broju objavljenih radova).

Ove numeričke vrednosti se lako mogu izvesti iz Web of Science (WoS), Scopus ili Google Scholar baze podataka. Rangiranje na toj tabeli se u poslednje vreme koristi čak i za predviđanje dobitnika Nobelove nagrade. Biti u „klubu 3160“ naučnika koji su u 2018. godini imali Hiršov indeks veći od 100 je velika čast i privilegija. Od naših istraživača, ta zasluga je pripala samo dvoma naučnicima koji su ovde započeli karijeru, ali su svoj puni procvat doživeli u SAD.

Neobična se stvar nedavno desila na izborima za mesto potpredsednika Akademije inženjerskih nauka Srbije, kako Statut kaže, najuglednije inženjerske institucije kod nas. Bila su predložena dva kandidata, jedan koji radi u oblasti biotehnologija i drugi koji radi u oblasti novih materijala i nanotehnologija.

Info, bio i nano su tri stuba na kojima počiva savremeni progres, te se može reći da oba kandidata potiču iz vrhunskih naučnih disciplina. Oni su se najpre predstavili, da bi nakon toga članovi Skupštine glasali. Prvi kandidat je uz klasične biografske podatke saopštio koliko je objavio monografija, radova, realizovao projekata, koliko je organizovao i na koliko je učestvovao konferencija, na koliko je desetina magistarskih radova i doktorata bio mentor, te je naglasio da „njegovi radovi i monografije prevazilaze 16.500 strana“. Drugi kandidat je takođe uz svoje biografske podatke istakao da je sa njim magistrature i doktorate radilo tridesetak mladih ljudi koji su izrasli u istraživače visokog kalibra, bilo da rade ovde ili u svetu.

Istakao je takođe da je kao direktor Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti doprineo da u periodu dok je bio direktor, Institut postane treći na rang-listi kvaliteta po kriterijumima Saveta za nauku i tehnološki razvoj Srbije, te da je govorio na više od 100 eminentnih konferencija u svetu, kao i da stoji iza najpoznatijih konferencija koje se organizuju u Srbiji. Lično ima 250 Scopus članaka, 4.600 citata i Hiršov indeks 35, ne pominjući radove koji su kod nas publikovani. Osvrnuo se nakratko i na izostanak broja radova, broja citata i Hiršovog indeksa iz Scopus baze svog protivkandidata koje su čak i kandidati za dopisne članove dužni da dostave prilikom konkurisanja za članstvo u Akademiji.

Napomenuo je da nije dozvoljeno „sakrivati“ te podatke u biografiji kandidata koji pretenduju na visoku poziciju kao što je potpredsednik Akademije inženjerskih nauka. Ako se zaviri, međutim, u te baze podataka, onda se vidi da je kandidat publikovao 5 članaka, da ima 5 citata, kao i da mu je Hiršov indeks 2. On nije dalje razrađivao odnos između broja doktorata i koliko ih je urađeno da bi se dobila jedna publikacija sa jednim citatom, te gde se nalaze ti doktori i kakve će oni nadalje doktore formirati, jer su već i ove prve informacije koje je izneo naišle na vidno negodovanje članova Skupštine.

Ceo izborni postupak je praćen kršenjem Statuta i izborne procedure, bez definisanih modaliteta i kriterijuma kako doći do boljeg kandidata. Neobjektivno predstavljanje podataka dva kandidata glasanje je svelo na unapred pripremljenu „pijačnu“ logiku i atmosferu, ne vodeći računa ko od kandidata zaista poseduje veći kvalitet, kao i ne obazirući se na činjenicu da iz najboljeg Odeljenja Akademije nikada nije biran nijedan član u njenim upravljačkim strukturama.

Glasanje je završeno tako što je prvi kandidat koji ima u Scopus bazi podataka 5 članaka, 5 citata i Hiršov indeks 2 pobedio sa tri puta većim brojem glasova od kandidata koji ima 250 članaka, 4.600 citata i Hiršov indeks 35. „Nije važno ko su kandidati već ko organizuje izbore, a kakvi su organizatori takav je i izbor jer slično sličnom teži“, tešio je drugog kandidata njegov kolega koji je kao direktor fabrike organizovao mnogo izbora na kojima su redovno njegovi kandidati pobeđivali. Ovaj izbor je, međutim, definitivno potvrdio da se Akademija inženjerskih nauka sve više približava Inženjerskoj akademiji i gubi svoj osnovni profil definisan pri formiranju. Jer kada politika prevlada nauku, pad nauke, a sa njom i društva je neminovan.

Autor je profesor, potpisnik br. 1059 na spisku profesora koji traže promene u Srbiji