Kako upokojiti vampira

To nas pitanje, kad god pomislimo da možemo da se menjamo kao društvo, stalno vuče nazad, ne dozvoljavajući nam da loš kontinuitet prekinemo i krenemo dalje. Upravo tako Liberalno demokratska partija doživljava svaki pokušaj rehabiliticije ključnih aktera ratne politike, ali i važnih dokumenata, kao što je Memorandum SANU, a koji je, nakon trideset godina, ponovo vaskrsao u javnosti.

Aktuelna Vlada Srbije i dalje tvrdi da je na proevropskom kursu. Takvu politiku su kandidovali na izborima, pa i odneli ubedljivu pobedu sa takvim opredeljenjem. To govori u kakvom društvu želimo da živimo, pa je i obaveza vlasti, da ostane na tom kursu, još veća. Sa druge strane, okolnosti su takve da društvo ne može sebi ponovo, nakon razarajućih devedesetih, dopustiti tu vrstu ravnodušnosti prema pokušaju oslobađanja od odgovornosti glavnih aktera nacionalne politike.

Jednom smo osetili sav užas i posledice ignorisanja tih opasnih pojava u društvu. Promocija knjige Borisava Jovića, ali i sve češći javni nastupi Nikole Šainovića samo su deo tog pokušaja rehabilitacije kreatora ratne politike. NJima su se priključili i nosioci najviših državnih funkcija, od Ivice Dačića do Aleksandra Vulina. Takva vrsta ispada nedopustivi su za aktuelne ministre u preoevropskoj vladi. Cilj ove Vlade Srbije je priključenje Evropskoj uniji. Evropski put Srbije sigurno će biti usporen, ako ne i u potpunosti zaustavljen, pokušajima da se operu biografije glavnih krivaca za rat i stradanja devedesetih.

Memorandum SANU je samo kap koja je prelila čašu. Oživljavanje i slobodna interpretacija dokumenta koji je iskorišćen kao sredstvo za ratnu propagandu nedopustivo je trideset godina kasnije. Relativizacija njegovog značaja u godinama koje su prethodile ratovima na našim prostorima danas predstavljaju opasan presedan, posebno imajući u vidu nestabilne i krhke odnose sa zemljama u regionu. Sve je veći broj onih koji upozoravaju da je Balkan i dalje bure baruta, da moramo da povedemo računa o odnosima sa susedima. Na našu veliku žalost, takvi saveti stižu uglavnom spolja, dok društvo ovde ostaje nemo na opasnost od rehabilitacije učesnika i kreatora ratnih politika devedesetih.

Sloboda govora i mišljenja su društveno poželjni. To ne znači da neko ima pravo da ponovo seje seme novih sukoba koji mogu dovesti do najgoreg mogućeg scenarija – do novih ratova. Ukoliko budemo ćutke posmatrali kako se ponovo stvara pogodno tle za velikodržavne i nacionalističke politike rehabilitacijom nekadašnjih nosioca ratnih ideja, doživećemo potpuno isto kao i tada. Istorijska je činjenica šta se događalo devedesetih, šta je prethodilo ratnim zbivanjima i kako smo doživeli potpuni krah kao društvo sa dugačkom listom žrtava na svim zaraćenim stranama.

Liberalno demokratska partija zato upozorava, ne samo vlast, bivšu i sadašnju, već i celo društvo da nemamo pravo da ignorišemo sve navedene pojave. Memorandum SANU je širom otvorio vrata ideji o nacionalnoj državi, još tada nametnuo misao o jednom narodu kao žrtvi u odnosu na ostale narode. Takva politika je dovela do ratova i bombardovanja. Osuđeni ratni zločinci, kao i svi ostali akteri koji su kreirali takvu politiku, nikada nisu preuzeli odgovornost za sopstvene katastrofalne poteze. Danas neki pokušavaju da operu biografije.

Stvari moramo nazvati pravim imenom. U suprotnom nikada nećemo, svi zajedno, uspeti da napravimo normalno društvo, da barem prekinemo loš kontinuitet pravdanja te i takve politike koja nas je sve mnogo koštala. Kako upokojiti vampira nije samo naziv jedne knjige. To je pitanje sa kojim se, čak i tri decenije kasnije, suočavamo. Liberalno demokratska partija ne želi da ostane usamljena u konstataciji da je nedopustiv pokušaj rehabilitacije ratne politike Srbije iz devedesetih godina prošloga veka. Ukoliko to bude tako, ostaje zaključak da ćemo ponovo, pa makar i prećutno, pristati na sve ono loše što može uslediti.

Autor je član Glavnog odbora Liberalno-demokratske partije