Kako upotrebiti prugu Beograd-Bar

U vreme privrednog uspona Jugoslavije očekivalo se da će robni prekomorski tereti iz Rusije i zemalja istočnog bloka biti preusmeravani na luku Bar.

U vreme gradnje ove pruge, nije očekivan eksplozivan razvoj drumskog transporta, koji se pokazao bržim, fleksibilnijim i racionalnijim od železničkog.

Ima i drugih razloga, pre svega nedovoljan napor i nespremnost luke u Baru da prihvata i efikasno transferiše terete.

Sve je to razvejavalo lepe želje i očekivanja.

Barska pruga postala je izvorište stalnih gubitaka i „noćna mora“ za obe, sada zasebne države.

Izdvojeno od ove sumorne stvarnosti, pruga Beograd – Bar, njena gradnja i nastajanje, predstavlja istinski inžinjerski i građevinski poduhvat.

Bio je to grandiozni stručni izazov za planere i projektante, organizatore gradnje i izvođače radova.

Gradnja pruge pamti se po učešću omladine u njenoj izgradnji.

U nedostatku građevinskih radnika i zbog visokih troškova njihovog angažovanja, Direkcija za izgradnju pruge prihvatila je ponudu da se u izgradnju uključe omladinske brigade.

Akcija je počela 1971 godine u naseljima Ražana i Prijepolje.

U 1972 godini radovi su se proširili na lokalitete Čajetine, Ravne rijeke, Jabuke i Kolašina.

U 1973 i 1974 godini, brigade su smeštene u Ravnoj rijeci i Jabuci.

Te godine akcija je završena.

Omladina je bila svrstana u 234 brigade, sa 12.345 brigadista.

Surovost terena, bespuće, nepredvidivi vremenski uslovi, teškoće u organizaciji smeštaja i ishrane graditelja, zahtevali su znanje, organizacione napore, požrtvovanje i solidarnost svih učesnika.

I pored toga, postoje šanse koje bi trebalo svestrano proveriti i iskoristiti.

Sama pruga naime, ima sve preduslove da se pretvori u svojevrsnu svetsku turističku atrakciju.

Jedna je od najdužih gorskih pruga u svetu: ima najveći visinski raspon – jer se sa više od 1.000 metara spušta do tri metra nadmorske visine u Crnoj gori; ima oko 250 tunela i isto toliko mostova a prolazi kroz nedirnutu prirodu sa zaštićenom florom i faunom.

Sve je to povoljna infrastruktura, na kojoj se mogu razvijati različiti turistički programi.

Moguće je osmisliti mnoge i uvek neponovljive prateće turističke sadržaje, kao što su lovni i ribolovni turizam, berba šumskih plodova, planinarenje, splavarenje, bogato istorijsko i kulturno nasleđe ili sadržajan seoski turizam.

Ili, organizovanje atraktivnih višednevnih maršruta sa zadržavanjima u mestima koja su takođe, po istorijskim i kulturnim spomenicima, pećinama, šumskom blagu ili narodnim običajima veoma privlačna.

Posebno bi moglo biti atraktivno povezivanje sa Mokrom gorom, kao mogućom usputnom destinacijom sa bogatom kulturnim ponudom…

Ovaj Projekat bi trebalo raditi u saradnji sa Crnom gorom, jer većina usputnih turističkih sadržaja završava ili polazi od mora.

Sigurno je da bi ovakav, zajednički projekat dve države, koje teže Evropi, naišao i na podršku Evropske unije, koja podstiče međugraničnu saradnju zemalja koje teže ulasku u Uniju.

U Projektu bi trebalo dati naglasak na razvoj omladinskog turizma i volonterstva jer su sve usputne destinacije a posebno ranija omladinska naselja uz prugu, pored turističkih, atraktivna i za organizaciju volonterskih kampova sa različitim vaspitnim i radnim sadržajima.

To su i idealna mesta za smeštaj školskih ekskurzija, koje su sada, više usmerene na obilaske većih gradova i odlaske u inostranstvo.

Ostvarivanje ovog projekta naišlo bi na nepodeljenu podršku građana iz mesta kroz koja prolazi pruga, jer bi njegova realizacija pružala nadu za oživljavanje umrtvljene turističke privrede ovih krajeva.

Za predlagače uspeh projekta bila bi puna satisfakcija, jer u regionu koji gravitira pruzi živi na desetine hiljada živih učesnika ORA i njihovih potomaka.

Bio bi to kapitalni uspeh vlada Srbije i Crne Gore i tračak nade da se odnosi i saradnja dve države (dva oka u glavi), poboljšaju, na opšte zadovoljstvo njihovih građana.

Autor je diplomirani inženjer