Poplave koje su 2014. i 2018. pogodile Srbiju aktuelizovale su stare probleme, ali će se ogromne štete koje su tada izazvale teško sanirati, jer država pogođena korona virusom ne raspolaže ni blizu onim sredstvima koje je imala 2014.
A moglo se učiniti mnogo više da se vodilo više računa o prioritetima. Kao i pre ovoga, struku o tim prioritetima država niti sluša, niti je bilo šta pita.
Ali ovih dana država najavljuje izmenu zakona o vodama i veoma perfidno, usred leta, na mala vrata, pokušava da omogući „investitorima“ da se domognu vodenih resursa, koji su u svim zemljama sveta najveće i najvrednije javno, opšte dobro.
Time će, ako ove izmene prođu u Skupštini, duboko zagaziti u kriminal i mogućnost koruptivnih radnji, bez ikakve šanse da javnost sazna nešto o tome, ili učestvuje u raspravi. Na ovo je već upozorilo nekoliko poznatih stručnjaka, ali i g. Jovanović zvani Ćuta i njegov pokret.
Savez inženjera i tehničara Srbije je još 2018. godine u maju mesecu proslavio 150 godina postojanja. Tom prilikom je, između ostalog, izdao i Zbornik radova sa naučnog skupa, pod pokroviteljstvom Srpske akademije nauka i umetnosti, na temu „PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST INŽENJERSTVA I ARHITEKTURE U SRBIJI“.
Za izdavača je knjigu uredio prof. dr Časlav Lačnjevac, generalni sekretar Saveza, a u programskom odboru je bilo 10 najviđenijih akademika, na čelu sa predsednicima programskog odbora, akademicima dr Vladimirom Kostićem i dr Zoranom Popovićem.
Obrađene su teme iz gotovo svih oblasti inženjerstva, sa osvrtom na ono što je za tih 150 godina urađeno, pa sve do analize toga, kako sada stoje stvari u tim oblastima. Prosto je neverovatno koliko je u medijima dato malo pažnje ovim analizama u odnosu na svakodnevne, profane teme, a one su ključne za razumevanje, ali i ozbiljnu zabrinutost svih građana Srbije zato što u najvažnijim segmentima pokazujemo veliku stagnaciju, zaostajanje, a u nekim i alarmantno propadanje.
Prema tim analizama, mi smo imali tri perioda razvoja pre devedesetih, kada je počelo rapidno zaostajanje koje traje do današnjeg dana. I šta god mislili o bivšoj Jugoslaviji, o njenom političkom i ekonomskom sistemu, činjenice i rezultati, izneti u ovim materijalima, govore nedvosmisleno, da je period od 1945. do 1990, za sve bivše republike te federalne države, pa i za Srbiju, bio daleko najuspešniji.
Ne potcenjujući značaj drugih oblasti inženjerstva, ovde bih kao drastičan primer izneo nešto, za šta zaista nisam stručnjak, ali mogu kao inženjer da shvatim važnost onoga što su u oblasti izgradnje hidrotehničkih sistema i njihovog značaja za razvoj zemlje izneli najeminentniji ljudi u Srbiji. Ako tu oblast grubo nazovemo „Upravljanje vodama“, onda odmah u onome što je pobrojano u Zborniku padaju u oči najmanje tri stvari:
– da ti projekti imaju apsolutno najveći značaj kao pokretači svih ostalih privrednih grana, dakle da su to najvažniji državni projekti, a ne neki drugi i da nikada ne mogu biti ekonomski i socijalno promašeni i prevaziđeni.
– da smo u tom segmentu, a tu spadaju brane, vodene akumulacije, regulacija rečnih i bujičnih tokova, obaloutvrde, ustave, prevodnice, kanali i njihovo čišćenje i održavanje, hidroelektrane, kopovi, pristaništa, lukobrani, termalne vode i njihova eksploatacija i mnogi drugi infrastrukturni objekti vodovoda i kanalizacije, prilježno učeći od drugih, od 1945, osamdesetih godina prošlog veka izbili u svetski vrh i u gradnji tih objekata i u pratećoj industriji i opremi, a da smo danas, kako stoji u zaključku, jedna od najzaostalijih zemalja u svetu, sa tendencijom daljeg zaostajanja i jedna od retkih zemalja u svetu koja nema stabilne izvore prihoda iz kojih bi sektor voda mogao da se dugoročno planira. Mi za tu svrhu, kaže se u zaključku, ne da nemamo posebno ministarstvo, nego ni resor u nekom drugom ministarstvu koji se na adekvatan način bavi tom problematikom. Dodamo li ovome očigledne klimatske promene, stvari su zaista alarmantne, pošto država nije shvatila značaj ulaganja u hidrotehničke objekte.
– da je izmena zakona koja se sada predlaže i kojom se potencijalnom investitoru omogućava neograničeno korišćenje vodenih resursa putem direktne pogodbe o zakupu, čime bi se sticao i slivao profit u privatne džepove, od nečega što je vlasništvo svih nas. To je jednostavno nedopustivo i protivustavno.
Autor je arhitekta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.