Kako zaštititi studentkinje od seksualnog uznemiravanja

U pripremi za upis u Koledž poslata su mi različita dokumenta, uključujući kodeks o ponašanju koji sam morala da potpišem.

Kodeks je obuhvatao obavezivanje na nultu toleranciju prema svakom obliku nasilja, što obuhvata i nasilnu komunikaciju, uznemiravanje i diskriminaciju po bilo kom osnovu razlike: polnom, etničkom, rasnom i drugim.

Sećam se da mi je kao mladoj ženi iz socijalističke Jugoslavije takav kodeks bio iznenađenje.

Uskoro potom sam svedočila o osvešćivanju i znatnoj promeni ponašanja i načina komunikacije među studentima, odraslim osobama, čiji izvorni habitus rada na dokovima, rudnicima, fabrikama nije uključivao rodnu ravnopravnost i poštovanje.

Sticajem okolnosti desilo se da je tokom proleća 1989. godine u Raskin koledžu procesuiran slučaj dvojice studenata druge godine koji su kontinuirano verbalno seksualno uznemiravali jednu studentkinju koja ih je prijavila.

Sećam se da je pred svim studentima/kinjama prve i druge godine, nakon okončanja procedure, iznesen slučaj bez imena aktera i da je sankcija za dvojicu počinilaca bila suspendovanje šest meseci sa nastave.

U njihovom slučaju to je značilo kraj i propalih godinu i po studiranja, jer sindikati koji su ih poslali na školovanje više nisu bili spremni da ih stipendiraju.

Od tada su prošle 32 godine, a ja poslednjih godina sve jače osećam da naši fakulteti vape za takvim kodeksom i procedurama koji bi osvestili šta je nedozvoljeno ponašanje i zaštitili studentkinje i studente i zaposlene od nasilja, koje obuhvata i seksualno uznemiravanje i ucenjivanje.

Svi nešto znamo, ili smo imali neposredno iskustvo i saznanje ili naslućujemo da se ovo nedozvoljeno ponašanje dešava na ovom ili onom fakultetu. Tu i tamo se u javnosti pojavi neki „slučaj“ pa nestane.

Međutim, nakon što su svojim hrabrim zajedničkim činom – krivičnim prijavljivanjem seksualnog zlostavljanja u školi glume, mlade glumice izazvale „tektonski poremećaj“ u različitim segmentima društva Srbije, pa i u regionu, postavilo se pitanje institucionalne zaštite od seksualnog nasilja u obrazovnim institucijama, pa i fakultetima univerziteta u Srbiji.

Moje je duboko uverenje da je sada pravi trenutak i krajnje vreme da se ta zaštita razvije i obezbedi.

Prvi korak je uspostavljanje pravnog mehanizma prijavljivanja, procesuiranja i disciplinskog sankcionisanja seksualnog nasilja u institucijama visokog obrazovanja.

Prema mom saznanju, takve pravilnike o zaštiti od seksualnog uznemiravanja sada imaju samo četiri fakulteta u Srbiji, svi su u Beogradu.

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu je Pravilnik doneo 2019. godine i on je od tada dostupan javnosti na sajtu Fakulteta.

Pravni mehanizam mora da garantuje poverljivost i pouzdanost postupka i da maksimalno zaštiti osobu koja je podnela prijavu od dodatnih neprijatnosti.

Kao što smo naveli u saopštenju javnosti 23. januara, mi smo na Filozofskom fakultetu spremni da radimo na izmenama Pravilnika i unapređivanju celokupnog mehanizma i postupka, na upoznavanju svih zainteresovanih sa sadržajima i postupcima, kao i na obrazovanju za prepoznavanje različitih vidova seksualnog nasilja.

To su sledeći, po mom mišljenju neophodni, koraci u ojačavanju ovog vida institucionalne zaštite i vraćanju poverenja u nju.

Društvo Srbije je poznato po niskom poverenju građana i građanki u institucije, ali je poslednji čin mladih glumica i njihovo iskustvo sa policijom i dosadašnje sa tužilaštvom pokazalo da je je takvo poverenje moguće.

Na pravosudnom sistemu je sada da na njihovom slučaju dokaže svoje nezavisno i pravično delovanje.

Pored obezbeđivanja konkretne procedure zaštite od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, takav pravni mehanizam bi delovao preventivno (dodatno ako bi postojao i moralno obavezujući Kodeks ponašanja na fakultetu), jer šalje poruku onima koji misle „može mi se“ da im to neće biti tolerisano i da će biti sankcionisano.

Mišljenje nas petnaest nastavnika i saradnika različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu, koje smo izrazili u dopisu rektorki profesorki Popović, jeste da je neophodno da Univerzitet u najkraćem mogućem roku donese Pravilnik o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, koji će obavezivati sve njegove članove da na svojim fakultetima i institutima donesu pojedinačne pravilnike usklađene sa univerzitetskim.

I mi ćemo insistirati na tome, jer: „the time is – now!“

Autorka je redovna profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu