Kakve veze ima Vučić sa Ustavom?

Sada već davne 2010. godine, na predavanjima iz Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u amfiteatru poznatijem kao „Petica“ prof. dr Olivera Vučić objašnjavala je pojam ustava rekavši da je to pravni akt koji služi za zaustavljanje svemoći vlasti.

I zbilja, ja sam tada ustav tako i doživljavao, iako politička i pravna praksa to nije u potpunosti potvrđivala.

U tom istom amfiteatru, koji inače nosi naziv po akademiku prof. dr Radomiru Lukiću, za kojeg sam naivno mislio da je najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta, tadašnji dekan, a današnji novoizabrani ambasador Republike Srbije u Vatikanu, prof. dr Sima Avramović, saopštio je studentima da je najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu – gospodin Aleksandar Vučić, današnji predsednik Republike, a tadašnji predsednik Vlade.

I pitate se kakve veze ima najbolji student Pravnog fakulteta u istoriji sa Ustavom Republike Srbije?

Ovo pitanje u nekom snažnom demokratskom društvu ne bi smelo da se postavi, ali se u Srbiji postavlja?

Zar Ustav postoji tek da bi se njime nešto propisalo, ili je on zaista prava kočnica samovolje vlasti?

Miloš Obrenović je davne 1835. godine zahvaljujući Dimitriju Davidoviću doneo prvi srpski ustav, za koji se govorilo da je „francuski rasad u turskoj šumi“ i koji nažalost nije bio dugog veka.

Naravno, Milošu ustav nije bio potreban, ali je bio potreban srpskom narodu.

U godini, kada obeležavamo 17 godina od donošenja aktuelnog Ustava, čini se da ni on nije potreban današnjem šefu države.

Ustav Republike Srbije jasno proklamuje princip trihotomne podele vlasti na: zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao i činjenicu da predsednik Republike označava državno jedinstvo.

S obzirom da Ustav normira ceremonijalnu funkciju šefa države, postavlja se pitanje da li je gospodinu Vučiću promakla ta činjenica kada se prvi put kandidovao za predsednika Republike i ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima?

Kao neko ko je najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta, za njega osnovni postulati ustavnog prava ne bi mogli biti nepoznanica.

Analizirajući političku, ali i pravnu praksu u Srbiji, nesumnjivo je da podela vlasti ne postoji, već je na snazi jedinstvo vlasti u korist jednog dela egzekutive, tj. šefa države.

S obzirom da obavlja i funkciju predsednika najveće političke stranke, koja ima dominantnu ulogu u političkom životu Srbije, što se jasno vidi iz sastava novoizabranog parlamenta i Vlade, predsednik Vučić ima neograničene poluge moći za kontrolu zakonodavne i dela izvršne vlasti, koji, bar po Ustavu, kreira politiku.

Šta to znači za pravnu državu? Znači da pravna država u Srbiji ne postoji, i da iznad vladavine ustava i zakona stoji volja jednog čoveka.

Manifestacije ove volje su svakodnevne i idu u prilog razgradnji krhkih demokratskih tekovina i nezavisnih institucija.

Sudska vlast kao treća grana vlasti je do sada trpela ozbiljne pritiske a izvesno je da će ustavnim reformama koje su se desile u oblasti pravosuđa, izgubiti još više na svojoj nezavisnosti, koja je i do sada bila upitna.

Naposletku, zbog čega u trećoj deceniji 21. veka, mi i dalje živimo u nedemokratskom sistemu?

Sigurno je da ulogu u tome delimično imaju mentalitet i politička kultura, ali i spoljni faktor koji ima svoje interese.

Za analizu svega navedenog bila bi dovoljna jedna monografija.

No, ipak, nada postoji. Nije sve izgubljeno i crno. Pritisci vlasti na opoziciju rezultiraće ujedinjenjem. Čista fizika – zakon pritiska i potiska ili što bi Njutn rekao zakon akcije i reakcije.

Čini se da su nam danas više nego ikada potrebni novi ustavobranitelji, i to ljudi od stručnog i ličnog integriteta.

Jednom su u našoj istoriji ustavobranitelji izdejstvovali smenu jednog autoritarnog režima. Nije nemoguće da se to ponovo desi.

Autor je član Demokratske stranke i filozof

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.