Od početka višestranačja nagledali smo se kampanja i kampanja, ali ovakve, kao sadašnje još ne. Kao i da je nema i da izbori nisu tu, već za neki dan.
Povremeno se čini da da se više pažnje pridavalo izborima za Mesne zajednice, a o referendumu i da ne govorimo.
Nekada su kampanje vođene kao da su na steroidima, a za tekuću se može reći da je na sedativima.
Nekako je ispod radara.
Nema više ogromnih skupova, rata plakatima, spotova od kojih ne može da se živi, a kamoli nešto pogleda na TV-u. Jok, ništa.
Sve se promenilo.
Vlast izgleda računa na svoje sigurne glasače i kao da im je to dovoljno, pa kao da ne bi da skreću dodatnu pažnju da se izbori održavaju i povećavaju potencijalnu izlaznost na njima, što bi moglo da ispadne pucanj u sopstvenu nogu.
Doduše, padne tu i tamo po neki „veličanstven miting“ kao onomad u Kragujevcu ali to nije ni bledi odsjaj nekadašnjeg demonstriranja moći vlasti, već više uhodana šema – dovezu se ljudi autobusima, odslušaju i odgledaju i vrate se kući.
Na njihovo dovlačenje domicilno stanovništvo više ni ne reaguje, samo konstatuje. Čak nema kao ranije nekog prevelikog pritiska tipa „prisustvo obavezno“ za neopredeljene, valjda ima dovoljno onih drugih.
Obećanja standardna, onako se izbace, usput, ponavljana već toliko puta od prošlih i još ranijih predizbornih kampanja. Sve isto.
LJudi su očigledno već opredeljeni.
Na to izgleda računa opozicija – da su se „ovi“ već svima smučili.
Nema ni onih skupova, sa ove strane, kao nekad kad je atmosfera bila zapaljiva, puna entuzijazma i velikih reči, govorancija i revolucionarnih obećanja šta će biti posle.
Valjda se podrazumeva.
Održi se konvencija, govornici iznesu šta imaju i svi se raziđu.
Nije da ne provejava doza optimizma ali i utiska da je to razgovor među istomišljenicima.
Retko ko se, sem donekle SNS, a i oni ovlaš, obraća onom lokalnom biraču sa temama iz njegovog kraja, njemu razumljivim i dosežnim.
Rat u Ukrajini kao da je izbrisao sve ovdašnje teme.
Ionako mlaka, kampanja se promenila i u samom svom toku.
Startovala je udarnom temom – ekologijom, koju je pokrenula opozicija podržana grupama građana, a vlast oberučke prihvatila predizborni izazov borbe za očuvanje životne sredine, makar „na papiru“. Sada se može reći da već odavno ekologiju niko ne pominje, sem na tribinama „Novog optimizma“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
