Kan ili Vrnjačka Banja

Ni dobra režija, ni odlični glumci, ni savršena produkcija… Film će brzo pasti u zaborav, a ni bioskopske publike neće biti dovoljno da opravda njegov nastanak.

Dakle, za svaki domaći film važno je da se domogne festivala poput Kanskog jer će ga tamo videti mnogo više relevantnih ljudi, pa će ga to možda preporučiti za dalje prikazivanje po svetu, a to će onda značiti i više publike. Jednako je važno da se takav film takmiči na domaćem festivalu posvećenom upravo veštini i umetnosti pisanja scenarija.

Ovenčan eventualnom nagradom taj film će potvrditi svoj kvalitet i značaj za istoriju domaće kinematografije, a to će, takođe značiti i više publike.

Svakom autoru važno je da njegov film vidi što više ljudi, a koja je situacija za to zgodnija od bioskopa na otvorenom, letnjih pozornica raznih letnjih festivala. Međutim, festival ima rok trajanja i ne može sve selektovane filmove da smesti u taj prostor. Koga i kako bira stvar je organizacije, ali i tendencija.

Premijere bi možda trebalo da imaju prednost, ali i valjalo bi razmisliti i o filmovima umetničkih nastojanja ili proverenih autora. A reč je baš o takvim u slučaju filma „Mrak“ Dušana Milića o kome se uveliko priča još od Festa na kome je premijerno prikazan; kao i u slučaju debitantskog „Usekovanja“ Siniše Cvetića, koji je mogla da vidi još samo sopstoska publika, a već je selektovan i za Moskovski festival; najzad u nesumnjive autore spada Duško Kovačević.

Svi oni povukli su svoje filmove sa FFS-a nezadovoljni treminom (popodnevni časovi) i mestom (zatvorena bioskopska sala) prikazivanja. Organizatora festivala ova je odluka verovatno dovela u nepriliku, pa i naljutila, ali toj ljutini nije bilo mesta u javnosti, a vređanju i pretnjama pogotovo.

Najzad, prema fotografijama sa završene večeri prošlogodišnjeg FFS-a vidi se da se na Letnjoj sceni poklanja ekipa jedne veoma popularne i gledane, ali serije osrednjeg kvaliteta, sapunice takoreći.

Da stvar bude gora, „scenario“ ovog uratka je posrbljena varijanta jedne inostrane licence, te joj na festivalu na kom se takmiče vrhunska scenaristička dostignuća domaće kinematografije u datoj godini nije bilo mesto.

Lake note i laka zabava ovdašnju publiku zasipaju odasvud, pa to ne mora da čini i jedan specijalizovani filmski festival sa umetničkim pretenzijama. Njegova bi uloga, naprotiv, mogla biti edukativna i prosvetiteljska.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.