Kanalizacija, a ne kanal

Pominjući onomad Ruzvelta rekao je: „kao narod i država pokušavamo da malo radimo, mnogo kukamo i tražimo da budemo plaćeni za sve ono što nismo zaradili“ i dodao da „danas, po prvi put u savremenoj srpskoj politici, imamo jasan plan za uspostavljanje stabilne ekonomije“!

„Danas“ se očigledno odnosilo na četvrtak, 11. oktobra, kada je narod jasno i na delu pokazao da razume predsednikov „new deal“: bacio se svom snagom na čerupanje jeftinih pilića iz Lidla. Na taj način narod je ne samo prestao da kuka nego je počeo i da plaća ono što je zaradio, doduše neretko krvavih ruku… Apokaliptične slike našeg novog zlatnog doba obišle su zemaljsku kuglu, pa i Kinu. Tek sada je jasan predsednikov ingeniozni plan sa svinjskim papcima i glavama – pa nama je stalo samo do piletine, briga nas za svinje!

Umesto da pohvale genijalnost predsednikovog plana, zbog kojeg se narod isključivo bavio piletinom u Lidlu, njegova omiljena glasila ćute. Ćute Sarapa i Marić lično, a Željko nije uputio nijedno otvoreno pismo Lidlu. O ovom uspehu ćuti čak i profesionalni savetnik Krstić Nebojša. Da je njegov prethodni proteže Tadić Boris makar malo slušao njegove savete, i tada bi se verovatno uspostavio pilićarski „new deal“. Nema Krstića već nekoliko dana u jutarnjim programima Pinka, ali da ne brinemo – dobro mu je. Na Tviteru se čudi što ga stalno neko „proziva“ a on ne razume što je pogrešno u njegovom razmišljanju. Pogrešno je što dotični kao i čitav niz drugih bratskih apologeta i nema svoje mišljenje, nego samo razrađuju Predsednikovo. Namerno pišem p velikim slovima, jer za ovog korifeja je sasvim svejedno ko je na vlasti – on podržava predsednika kao funkciju, a ne kao ličnost. Nekada je teško shvatiti mudrost ovog savetnika pa je potrebno prizvati gospodina Jovu Bakića da objasni gnoseologiju Krstić Nebojše. Korisno štivo sa Jutjuba…

No da se vratimo na Lidl piletinu (sa izuzetkom pilećih nogica da ne naljutimo gospodina Dragana Markovića Palmu). Na nivou banalne percepcije reklo bi se nacionalna sramota, dokaz da devedesete godine i otimanje oko flaše zejtina nisu još uvek prošle, dokaz da je sve isto i da nam je doba samo pozlaćeno a ne zlatno (pozlata rađena u Šimanovcima, te nije ni kvalitetna ni dugotrajna). Naravno, ovakvo gledanja na jadne tuče u supermarketu je nepatriotsko i posledica delovanja spoljašnjeg faktora – Lidla, što bi rekao Marko Parezanović u ime moderne Udbe. Suštinski, narod je hteo svom voljenom vođi da pokaže da ni on ne spava (pa čeka u redovima od rane zore), da je organizovan i spreman na najteže bitke.

Na višeslojno značenje ovog zanimljivog Lidl fenomena nije ukazala ni ružičastom naklonjena televizija. Bavila sa ona svojim imaginarijumom, a ne ovim našim, svakodnevnim. A narod ko narod (što bi rekao Kralj Ibi) – ne stiže da razmišlja o sudbini Srba i piletine, kada već mora svakonoćno da brine o sudbini Stanije i Vladimira, a ni Mikiju ni Lepom Mići nije lako.

Pa kako su se REM i femme fatale Zekić Olivera malo umorili, onda će pravo sociološko, da ne kažem filozofsko mišljenje o fenomenu „Pink-Lidl reality“ dati jedan od najmudrijih ljudi koje znam, guru sa asfalta Zvezdare, moj prijatelj Miroslav Potočnik. Kaže on meni za ljude koji se tuku oko piletine: „nisu oni glupi, oni su gladni – a gladan čovek nema vremena za dostojanstvo“… I govori Miroslav: „nije dovoljno da promeniš kanal“, kako savetuje Olivera sa REM-a.. „Ti promeniš kanal, a čim siđeš na ulicu, vidiš koliko ih nije promenilo“… Dakle, zaključuje ovaj moj prepametni prijatelj, samonikli beogradski transcedentalni idealista „to mora da ne postoji, jer ovo nije kanal – ovo je kanalizacija!“

Bez obmane čovečanstvo bi umrlo od očaja i dosade rekao je Anatol Frans, a kao da je rekao Željko Mitrović ovih dana.

Na Pinku nema Lidl piletine. Samo Vučić po drugi put u zadnjih 12 meseci počinje da gradi jeftine stanove, udarnički podiže BDP i veruje ne u zaustavljanje odliva mozgova već u povratak naših intelektualaca u Srbiju!

Obmana je nužna jer je ova vlast opsesivna. Ne pristaje na manju meru lojalnosti od ljubavi prema sebi, pa od nas, njenih podanika, lagano pravi edipovce. Ne znam da u savremenoj civilizaciji postoji vlast koja se više poistovećuje – ne sa državom, nego sa narodom, pa sumnju dela naroda doživljava ne kao normalni politički čin, nego kao ljubavno neverstvo. Prosto, ova vlast ne dozvoljava ravnodušnost prema sebi – ili ćete biti sa njom u krstaškom pohodu na blagostanje ili ćete biti izdajnik. Da bi preživeli ostaju nam jedino iluzije, jer bi nas istina, poput groma ubila. Iluzije ostaju naše jedino zadovoljstvo. Zato Pink opstaje i zbog toga Lidla nema na Pinku – slika Lidl je sve samo ne iluzija.

Do kada će ružičasti Aleksandar generisati iluzije?

Zavisi i od nas. Nadam se da će ova kolektivna hipnoza, kao kod Jozefa Brojera, ipak poroditi neki lek.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu